„Danima se ništa ne događa, a onda te prozovu i počinje pakao“: Svedoci opisali kako u Ukrajini IZGLEDA PROCES RUSKE „FILTRACIJE“ U LOGORIMA

FOTO: PRINTSCREEN

– Šts bi se dogodilo da ti odsečemo uvo? – upitali su vojnici Oleksandra Vdovičenka, a zatim su ga udarili u glavu. Udarci su se ponavljali kad god se njegovim ispitivačima – ruskim vojnicima i proruskim separatistima – nisu svideli njegovi odgovori, rekao je kasnije svojoj porodici.

Advertisements

Muškarci su ga ispitivali o političkim stanovištima, budućim planovima, pogledima na rat. Proverili su mu dokumente, uzeli mu otiske prstiju i skinuli ga kako bi utvrdili ima li nacionalističkih tetovaža ili tragova nošenja vojne opreme.

– Pokušavali su nešto da izvuku iz njega – rekla je njegova kći Marija Vdovičenko u intervjuu za CNN.

Marija kaže da je njen otac zadobio toliko udaraca u glavu tokom ispitivanja prošlog meseca da je nekoliko lekarskih pregleda potvrdilo da mu je vid trajno oštećen. Ipak, Oleksandr je bio jedan od sretnika. Preživio je „filtraciju“.

Advertisements

Kada su ruske trupe počele s okupacijom sela i gradova u istočnoj Ukrajini početkom marta, nakon ruske invazije na tu zemlju, počeli su se pojavljivati ​​dokazi da su civili bili prisiljeni prolaziti kroz ponižavajuće provere identiteta i često nasilna ispitivanja, pre nego što im je bilo dopušteno da napuste svoje domove i otputuju na područja koja su pod kontrolom Ukrajine.

Tri meseca od početka rata, dehumanizirajući proces poznat kao „filtracija“, postao je deo života pod ruskom okupacijom.

Filtracija obavezna

CNN je razgovarao s nizom Ukrajinaca koji su prošli proces filtracije u poslednja dva meseca. Mnogi su u prevelikom strahu da bi javno govorili. Strahuju za sigurnost rodbine i prijatelja koji još uvek pokušavaju pobeći iz područja pod ruskom kontrolom.

Advertisements

Svi oni koji su svedočili o događanjima, kažu da su bili suočeni s pretnjama i ponižavanjima tokom procesa. Mnogi su svedočili o osobnom iskustvu ili su poznavali osobe koje su pokupile ruske trupe ili separatistički vojnici i koje su nakon toga nestale.

Za većinu ljudi s kojima je CNN razgovarao, proces filtriranja uključivao je proveru dokumenata, ispitivanje, uzimanje otisaka prstiju i pretragu. Mnogi su bili odvojeni od svojih porodica, a muškarce su rutinski skidali i pregledavali.

Ljudmila Denisova, pravobraniteljka za ljudska prava ukrajinskog parlamenta, izjavila je ranije ovog meseca da su ruske snage stvorile „opsežnu mrežu“ mesta gdje su Ukrajinci podvrgnuti „filtriranju“. Kaže da su takva mesta uspostavljena „u svakom okupiranom ukrajinskom gradu“ i da je više od „37.000 građana“ već prošlo proceduru.

Nikolaj Rjabčenko kaže da je pobegao iz Mariupolja sredinom marta, kada je grad bio zatvoren i ljudima nije bilo dopušteno kretati se.

Advertisements

– Našli smo način da izbegnemo kontrolne tačke i došli u Nikolske i tamo ostali nekoliko nedelja – rekao je. „Pitao sam sve koje sam sreo kako izaći (iz grada) i oni su (rekli) da je filtracija obavezna“.

Obaveštenja koja su postavljena u Marijupolju nakon što su ruske snage zauzele grad, ne ostavljaju mesta sumnji. „Evakuacija se može provesti ako postoji dokument koji potvrđuje da ste prošli kroz postupak filtracije“.

– Svi moraju proći kroz postupak filtracije, i muškarci i žene, kako bi se slobodno kretali gradom – kaže 20-godišnja Karina, takođe stanovnica Marijupolja, koju iz bezbednosnih razloga identifikuju samo imenom, piše „Jutarnji list“.

Ona je uspela da pobegne iz Marijupolja, ali njen otac, koji još nije prošao proces filtracije i ne zna zašto je tome tako, još uvek je tamo. Mesec dana nakon što su ga ruski vojnici pokupili na ulici u Marijupolju, još uvek ga drže u „prihvatnom centru“, kako se to u samoproglašenoj separatističkoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DPR) u istočnoj Ukrajini naziva, u školi u Bezimenu, selu oko 32 kilometara istočno od Marijupolja, kako je rekao svojoj kćeri.

„Prihvatni centri“

Bezimene, pod kontrolom proruskih separatista, ruske su snage koristile kao mesto za proveravanje izbeglica iz Marijupolja i okolnih područja. U tri odvojena saopštenja objavljena prošle nedelje, Teritorijalna obrana DPR-a navela je kako je gotovo 1.000 evakuisanih iz Marijupolja dovedeno u centar Bezimenne u tri dana. Navodi se da je do 17. maja kroz objekt prošlo više od 33.000 ljudi.

Ranije ovog meseca, rusko ministarstvo obrane objavilo je video snimak na kome se vidi kako osobe evakuisane iz Marijupolja stižu u kamp za filtraciju izvan grada u autobusima.

Ministarstvo je objavilo video snimke ne navodeći gde su izbeglice odvedene, niti kada su se evakuacije dogodile. CNN tvrdi da je uspeo da geolocira snimak i da pokazuje kako su odvedeni u Bezimene.

Istovremeno, satelitski snimci kompanije Maxar Technologies pokazale su da je u Bezimenu podignut šatorski kamp koji drže separatisti još u martu. Karina navodi da je uspela da razgovara s ocem, koji joj je rekao da su uslovi tamo užasni.

– Neki spavaju na podu, neki imaju više sreće (i spavaju) na stolicama, a neki su još srećniji i imaju krevete u teretani – rekla je. „Nema prilike za pranje i nema normalnog toaleta. Svi su bili bolesni jer je bilo prehladno za spavanje na podu“.

Karina kaže kako joj je otac rekao da su stražari u centru odbili da daju lekove osobama koje su tamo zarobljene. Hrane ih vodenastom supom i drugom hranom nalik na zatvorsku, koja se kuva u poljskoj kuhinji.

Pravobraniteljka Denisova rekla je da je centar Bezimene, u kojem se nalazi Karinin otac, samo jedan od nekoliko takvih objekata uspostavljenih u regiji Donjeck. Ističe da su ruske snage uspostavile slične filtracijske logore u Dokučaevsku, Mikilski, Mangušu, Bezimeni i Jalti.

Optužila je Rusiju kako koristi centre za zadržavanje i „brisanje“ svih „službenika, pripadnika vojske ili dobrovoljačkih snaga teritorijalne obrane, aktivista ili bilo koga drugoga koga smatraju pretnjom“.

Premlaćivanje i mučenje

Marija Vdovičenko rekla je za CNN da je izgledalo kao da su vojnici pokušavali da pronađu bilo što za što bi mogli reći da je inkriminišuće.

– Tražili su ljude koji govore ukrajinski, ukrajinske simbole, tetovaže – rekla je, dodajući da su vojnici proverili i njen telefon, ali nisu našli ništa kompromitirajuće.

– Izbrisali smo sve što su nam ljudi u redu rekli, jer mogu videti sve – kontakte, primere, mogli bi nazvati neke od vaših kontakata. I slike… Za svakog Ukrajinca normalno je imati slike u višivanci (tradicionalna ukrajinska vezena odeća) ili sa zastavom, ili u blizini (spomenika) Ševčenku (ukrajinski pjesnik Taras Ševčenko) – rekla je Marija.

Mišel Karpenter, američki veleposlanik pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OESS), rekao je prošlog meseca kako je bilo verodostojnih izveštaja da „ruske snage okupljaju lokalno civilno stanovništvo u tim područjima, zatoče ih u tim logorima i brutalno ispituju o bilo kakvim navodnim vezama s legitimnom ukrajinskom vladom ili s nezavisnim medijima“.

– Brojni iskazi očevidaca ukazuju na to da „filtriranje“ podrazumeva premlaćivanje i mučenje pojedinaca kako bi se utvrdilo osećaju li i najmanju odanost ukrajinskoj državi – rekao je Karpenter prošle nedelje.

Gradsko veće Marijupolja optužilo je ruske snage da koriste centre za filtriranje kako bi identifikovali svedoke bilo kakvih „zverstava“ koje su počinile ruske trupe tokom bitke za kontrolu grada. CNN ističe da nije mogao potvrditi tu informaciju.

Samoproglašena DPR odbacila je optužbe ukrajinskih vlasti o nezakonitom pritvaranju, filtriranju i maltretiranju ukrajinskih državljana te tvrde da su oni koji dolaze u, kako oni to nazivaju, prihvatne centre, pravilno hranjeni te da im je pružena medicinska pomoć.

Danima u redu za filtriranje

Karina je rekla da, prema rečima njenog oca, većina muškaraca u centru ne znaju zašto ih drže tamo.

– Rečeno im je da će filtriranje trajati najviše jedan do dva dana te da je (proces) potreban kako bi se proverilo jesu li učestvovali u neprijateljstvima – rekla je Karina. Tamo su zatočeni od 12. aprila i nemaju ideju kada će biti pušteni.

Ta neizvesnost čini proces zastrašujućim za Ukrajince koji pokušavaju da pobegnu na sigurno. Većina ne zna što može očekivati. Stranice na ukrajinskim društvenim mrežama za osobe koje su zaglavile u regijama pod ruskom kontrolom ili njihove porodice koje ih traže, prepune su pitanja o filtriranju.

Jana, koja je napustila Berdjansk u južnoj Ukrajini kako bi došla kod rodbine u Rostovu u Rusiji, jedinom mestu do kojeg je rekla da je uspela doći, kaže da proces izgleda kao potpuno nasumičan. Takođe je govorila pod uslovom da se ne objavljuje njeno prezime jer strahuje od moguće odmazde.

– Bliski prijatelji rekli su mi da su šest dana stajali u redu za filtriranje, spavali u automobilima, a neki su proces ipak brzo prošli. Ne znam zašto – očito zavisi od toga koja će vas smena zapasti“.

Petro Andriuščenko, savetnik gradonačelnika Marijupolja, naveo je u saopštenju u ponedeljak da su ruske trupe postavile pet tačaka za filtriranje širom grada. Stanovnici Marijupolja moraju proći ovu proceduru kako bi dobili potvrdu koja im omogućuje kretanje gradom.

– Ako ovo nije geto, ne znam šta jeste – dodaje.

Jana je rekla kako su njeni roditelji morali proći filtraciju u bolnici u Donjecku, gde su odvedeni nakon što su ranjeni u napadu, nakon što su proveli više od dve nedelje skrivajući se u skloništu u Marijupolju bez medicinske pomoći.

CNN je ranije izvestio da su neki od onih koji su zatočeni tokom procesa na kraju poslati u Rusiju. Marija Vdovičenko kaže da su ona i njena porodica – njeni roditelji i mlađa sestra – čekali u Novoj Jalti oko 20 dana pre nego što im je dopušteno da prođu kroz proces filtracije.

Svedoči da je porodica čekala u redu dva dana i dve noći, a da nije smela da napusti automobil. Marija i njen otac napokon su odvedeni do male drvene građevine udaljene oko 200 metara. Njenoj mlađoj sestri i majci, koja nije mogla hodati, rečeno je da ostanu u vozilu.

Dok je čekala da uđe u improviziranu zgradu, Marija se osećala ugroženo.

-(Vojnici) su razgovarali među sobom. Bilo je zastrašujuće slušati što se može dogoditi ljudima koji nisu prošli filtraciju. Pamtiću to zauvek -rekla je ona i dodala da je čula jednog od vojnika na straži kako govori: „Ubio sam ih 10 i nisam dalje brojao“.

Izveštaj koi dolazi iz tih objekata šokirala su međunarodnu zajednicu, a ta je praksa navedena kao jedan od razloga zbog kojih je Rusija suspendovana iz Saveta UN-a za ljudska prava. Uprkos besu, dokazi s terena, svedočanstva onih koji su pobegli i izjave separatističkih vlasti pokazuju da je Rusija od tada samo pojačala proces filtracije.

A to nije prvi put. Tokom rata u Čečeniji, ruske snage koristile su filtracijske logore kako bi odvojile civile od pobunjeničkih boraca. Velika ruska istraživačka novinarka Ana Politkovskaja okupila je svedoke među čečenskim civilima koji su bili zatočeni u tim centrima, otkrivajući brutalne metode ispitivanja, mučenja i kršenja ljudskih prava. Politkovskaja je ubijena u svojoj zgradi u Moskvi 2006. godine.

(Izvor: Blic / Jutarnji list)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements