Za Veliki četvrtak postoje verovanja i običaji, ali pri njegovom obeležavanju nema veselja, već samo okupljanja.

Advertisements

Kod nekih pravoslavnih naroda tog dana se boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.

Advertisements

Pravoslavni vernici se danas sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, poznato kao Tajna večera.

Tog dana u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Advertisements
Loading...

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.

Advertisements
Advertisements

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno da se jede na ulju i popije nešto vina.

Verovanja i običaji na Veliki četvrtak

U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Advertisements
Loading...

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.

Advertisements

Veselja nema, samo okupljanje

Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

Advertisements

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje.

Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

(Izvor: Kurir.rs)