Ove subote je Isus usnuo, uz obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti. Sutra, u nedelju, hrišćani slave Uskrs.

Advertisements

Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju se provodi u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).

Advertisements

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra obavezno pre izlaska sunca.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Advertisements
Loading...

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Advertisements
Advertisements

Veruje se i da bi danas trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi “nekome krenulo”.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

(Izvor: Telegraf.rs)

Advertisements
Loading...