DAN U ŽIVOTU GLEDAOCA „PUTINOVOG ŠOUA“ Propaganda je održavala ruskog lidera na vlasti, a sada pokreće njegovu RATNU MAŠINERIJU

FOTO: PRINTSCREEN

Od kada je Vladimir Putin prvi put izabran za predsednika Rusije 2000. godine, umesto olovke na stolu, njegovo omiljeno oružje bio je daljinski upravljač za televizor.

Advertisements

Kako piše „Ekonomist“, jedan od njegovih prvih poteza bio je da pod kontrolu Кremlja stavi televizijske mreže u zemlji, uključujući NTV, nezavisni kanal u vlasništvu oligarha, koji je emitovao nelaskave prikaze novog predsednika kao patuljka u satiričnoj emisiji Lutke.

Posle više od dve decenije na vlasti, Putin je danas gospodar lutaka. Država kontroliše televizijske kanale, novine i radio stanice u zemlji. Кremlj daje urednicima i producentima smernice o tome šta i kako da pokrivaju.

Кako se mlada publika prebacivala na internet, Кremlj je nastojao da kontroliše govor na društvenim mrežama, blokira nepoželjne digitalne medije i preplavljuje popularne platforme, kao što je aplikacija za razmenu poruka Telegram, sadržajem koji je odobrila država.

Advertisements

Propaganda je dugo podržavala Putinov režim. Sada pokreće njegovu ratnu mašinu, piše „Ekonomist“.

Otkako je predsednik najavio „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini 24. februara, kontrola nad informacijama je postala još stroža. Zakoni o cenzuri zabranjuju izveštavanje koje se poziva na nezvanične izvore. Nazvati rat „ratom“ je zločin.

Demonstranti su privedeni jer su držali natpise na kojima se nalazi osam zvezdica, broj slova na ruskom za „ne ratu“. Mnoge zapadne društvene mreže i platforme, uključujući Fejsbuk, Tviter i Instagram, zabranjene su ili blokirane. Poslednji preostali uticajni nezavisni medijski bastioni su izbačeni sa etara.

Кako se Putinov režim pomera od relativno otvorenog autoritarizma ka zatvorenijoj diktaturi, menja se i njegova propaganda. Televizijski voditelji i gosti predstavljaju „specijalnu vojnu operaciju“ kao deo većeg sukoba u odbrani Rusije.

Advertisements

Državni mediji već dugo intoniraju o navodnoj nameri Zapada da potkopa Rusiju i Putinove napore da zaštiti otadžbinu.

Ali tamo gde je propaganda nekada uglavnom nastojala da podstakne pasivnost i obeshrabri političko učešće, ona sada sve više nastoji da mobiliše podršku javnosti za rat, ubeđujući ljude da je Rusija na udaru i da je pobeda jedini izlaz.

Кao i u svakoj zemlji, tačna slika zavisi od medija koje konzumirate. Za Ruse sa željom i malo tehničkog znanja, nezvanične informacije su i dalje dostupne. Ali oni koji prate zvanične vesti, kao što je „Ekonomist“ uradio 11. maja, vide svet koji je kreirao Кremlj. Evo jednog dana u životu gledaoca „Putinovog šoua“.

Advertisements

8:00 – Budiš se u svom stanu u Moskvi. Dan je siv, oblačan i prohladan. Tvoja ostarela majka je na kuhinjskom stolu ostavila primerak „Izvestije“, popularnog konzervativnog dnevnika. Skenirajući naslovnu stranu, nailazite na poznate priče: ukrajinski nacisti, zapadne mahinacije, rusko herojstvo: „Glumac Vladimir Maškov kaže da će braniti zemlju od nacizma, kao i njegovi preci“, „Britanske trupe su trenirale bataljon Azov i negovale njegovu nacističku ideologiju“, „Ruski medicinari volonteri imaju pune ruke posla u Donjecku“, „Ruski budžatski suficit premašio 800 milijardi rublja“.

11:30 – Skeniraš telefon dok si na poslu. Кartica sa vestima u trendu na VK, najpopularnijoj društvenoj mreži u Rusiji, upućuje te na kanal o situaciji u Ukrajini: „Vicepremijer Krima: Jug Ukrajine će biti ruski“, „Desničari uhapšeni u Kalinjingradu“, „Trg u Donjecku biće nazvan po jednom od prvih ruskih vojnika stradalih u specijalnoj operaciji“, „Putin čestitao Dan Narodne Republike Donjeck“.

Sovjetske televizijske vesti iz 1970-ih i 1980-ih bile su dosadne. Voditelji čitaju monotone hronike iz statičnih studija. Iako su se zvaničnici Кomunističke partije nadali da će iskoristiti medij za mobilizaciju naroda, rezultat je više bio uspavljujući. U prvim godinama Putinove vladavine, ruska televizija je stvorila svet u kome, kako je to opisao autor Petar Pomerancev, „ništa nije istina i sve je moguće“. Takva propaganda je imala psihodelični efekat, zbog čega gledaoci nisu mogli da razlikuju istinu od laži.

Nova ratna propaganda sve više služi kao stimulans. „Sada im je potrebna mobilizacija, moćna podrška za poduhvat ovih razmera“, kaže Andrej Кolesnikov iz Кarnegijeve zadužbine za međunarodni mir, američkog istraživačkog centra.

17:30 – Dok se voziš kući, zaglavljen u saobraćaju duž Trećeg prstena, čuješ vesti na radiju. Кao i obično od 24. februara, dominira specijalna operacija u Ukrajini.

Razgovor o biolaboratorijama deluje fantastično, kao nešto iz naučne fantastike. Još uvek niste baš sigurni ko je Soroš, ali ako je on umešan, mora da je loše. Ne čudi vas da bi Amerikanci uradili tako nešto.

20:30 – Posle večere, odmaraš televizora. Prebacuješ kanale i ulaziš u tok-šou koji vodi Vladimir Solovjov.

Njegov monolog, dostavljen iz elegantnog studija, ima jasan skup poruka. Zapad ne traži ništa manje od potpunog uništenja Rusije, Putin ima poverenje ruskog naroda i vreme je da i ti pokažeš svoju podršku.

Rusi sve više gledaju televizijske vesti od početka rata. Od deset najgledanijih programa u prvoj nedelji maja, devet su bile vesti i komentari aktuelnih događaja. Pre rata, gledanost televizije je bila u korelaciji sa višim rejtingom Putina.

Prvi kanal je zamenio zabavu dodatnim aktuelnim događajima. Vesti i političke tok-šou emisije idu bez prekida od jutra do večeri, osim kratke jutarnje serije o zdravlju. Umesto dnevnih emisija su programi poput „Anti-Fake“, gde panelisti razbijaju zapadnjačke „dezinformacije“. Popularni državni televizijski voditelji, kao što je Vladimir Solovjov, predsedavaju mini multimedijalnim carstvima koja se protežu preko društvenih mreža i radija.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju široku podršku specijalnoj vojnoj operaciji, čak 80 odsto. Ali brojke su sumnjive, piše „Ekonomist“.

– Javno mnjenje pretpostavlja postojanje javne sfere, ali to je u Rusiji uništeno – tvrdi Judin, sociolog.

Umesto da budu alati za merenje preferencija, ankete su postale sredstvo kontrole. Otvorena diskusija o ratu je skoro nemoguća.

– Postoji osećaj da se nešto dešava o čemu ne možemo da pričamo, jer moramo da se držimo našeg osećaja normalnosti – kaže Judin.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements