FOTO: PRINTSCREEN

U ekskluzivnom intervjuu za Tanjug, prvom za srpske medije od stupanja na dužnost, ističe da „povratak međunarodnog prava u region“ vidi svoj glavni zadatak kao ambasadora u Srbiji i dodaje da će mu i iskustvo, a veruje i razumevanje „gde je i šta je interes Srbije“ u okviru odnosa sa Rusijom, u regionu i u Evropi, pomoći da na najbolji način sagleda dalji razvoj odnosa dve zemlje, ali i saradnje po pitanju rešavanja kosovskog problema.

Advertisements

– Što se tiče regiona, a imajući u vidu iskustvo učešća u međunarodnim pregovorima u Dejtonu, i takozvanim pregovorima o statusu Kosova, mislim da je moj zadatak da dam doprinos stabilizaciji regiona – kaže Bocan Harčenko.

Advertisements

Taj zadatak je, ističe, zasnovan na državnoj politici i saradnji koja je posebno bila naglašena tokom susreta predsednika Putina i Vučića u januaru.

– Ovde je rešenje moguće samo na osnovu kompromisa i naši zapadni partneri moraju promeniti stav. Dokaz za to su poslednji događaji na Kosovu i situacija je ponekad na ivici veoma značajnih tenzija. Sada govorim na vrlo diplomatski način, ali situacija je stvarno jako zabrinjavajuća. Ovo govorim u svoje ime, uzimajući u obzir prethodno iskustvo – upozorava Bocan Harčenko.

Advertisements
Loading...

On smatra da čitava međunarodna zajednica sada mora da pojača pažnju prema Kosovu i onome što se tamo dešava.

Upitan da li ta percepcija da je situacija veoma zabrinjavajuća postoji i na Zapadu, Bocan Harčenko kaže da „ima sumnji da postoji objektivna ocena situacije“.

-Jer, kada bi bila, onda bismo mi bili svedoci pritiska na Prištinu, a pritiska nema, a kad nema pritiska ne verujem da je moguć nastavak dijaloga. U ovom slučaju Priština je kriva, oni su upropastili dijalog, a pre toga uopšte nije bilo primene odluka koje su od životnog značaja za Srbe koji žive na KiM, pre svega o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu. Odluke postoje na papiru, ali bez ikakve realizacije. I EU koja je tražila ove odluke u toku razgovora nije napravila neophodan pritisak u smislu implementacije od strane Prištine. Kroz prste gledaju kada Priština izaziva Srbe, podržali su formiranje vojske – rekao je on.

Advertisements
Advertisements

Na pitanje da li misli da je moguće da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen, ambasador kaže da sada nema preduslova za to, jer takse i dalje stoje, a nema spremnosti Prištine za primenu prethodnih odluka.

-S druge strane, gledamo, postoje aktivnosti i neke vodeće zemlje EU traže i žele da budu aktivnije i žele da daju doprinos u smislu ponovnog uspostavljanja dijaloga, ali dozvolite da ponovim – neophodan je pritisak na Prištinu – ističe on.

Kako kaže, čuo je u toku pregovora 2006-2007. da neke zapadne zemlje, na pitanje kakav je kompromis moguć, prezentuju svoju viziju – Priština proglašava nezavisnost, uz saglasnost Srbije. A, na pitanje šta nije kompromis – odgovaraju Priština proglašava nezavisnost bez saglasnosti Beograda.

Advertisements
Loading...

-Ovaj princip i sada stoji, apsolutno izopačen, van ikakve logike, a kamoli međunarodnog prava – kaže on.

Advertisements

Na pitanje da li je dogovor uopšte moguć, Bocan Harčenko kaže – Naravno, moguće je, zašto ne? Ako svaka strana traži kompromis i ima želju da uzme u obzir interes druge strane i ako postoji dobronamerno međunarodno posredovanje i pomoć, uravnotežena i utemeljena na međunarodnom pravu – Rezoluciji 1244. –

Ali, on skreće pažnju na činjenicu da jedan broj država na primeru Kosova postavlja neka izmišljena pravila koja nemaju veze sa međunarodnim pravom i upozorava da ukoliko ne bude rešenje da će doći do destabilizacije regiona.

Advertisements

-Nerešeno kosovsko pitanje opterećuje, naravno, Srbiju, ali i region u celini. Zbog toga smo ovde da damo doprinos, da pomognemo i verujem da će se doći do međunarodno-pravnog rešenja. Ali, ne brzo.

Svako ko bi vam rekao – evo, ja znam kako doći do rešenja – slagao bi.

– Niko ne zna. To je moguće samo u okviru otvorenih, pravednih razgovora – rekao je Bocan Harčenko.

Na pitanje da li bi razgraničenje bilo kompromis o kome svi, pa i on govori, ambasador kaže:

-Za nas je važan dogovor Beograda i Prištine, jer je u tom slučaju moguća podrška SB UN, a na kojim osnovama – to je pitanje pregovora. Teško je govoriti, jer ne želimo da namećemo nekakvo rešenje ili određujemo pravac pregovaranja. Ali, kada se traze kompromisi kreativni pristup je neophodan. –

Na pitanje o mogućnosti promene formata, pa i eventualnog okvira dijloga, kaže da je pitanje interesantno, ali sada nema preduslova za obnavljanje dijaloga, ali što se Rusije tiče stav je principijelan.

-Sve što se tiče inicijativne uloge Beograda, koju mi ohrabrujemo i podržavamo, ako dođe do nekih odluka i ako Srbija zatraži da se Rusija pridridruži nekoj grupi država – mi možemo, zašto da ne, ali sa našim stavom koji mora biti uvažen – uz poštovanje Rezolucije 1244. Mi drugačije nećemo, a mislimo da ni Srbija neće. Trenutno smo spremni da damo doprinos u cilju obnavljanja dijaloga – poručuje Bocan Harčenko.

Advertisements
Advertisements

Upitan kako gleda na diplomatsku bitku koju Srbija i predsednik Vučić vode za Kosovo, on kaže da Vučić ima uravnotežen stav na osnovu međunarodnog prava.

-Neophodno je da ovaj stav bude uvažen i shvaćen na pravi način svugde. Razumem da je to izuzetno teško, ali on misli i traži mirno rešenje, kompromis koji bi bio moguć u sadašnjim teškim uslovima, principielno čuvajući stav Srbije, oslanjajući se na volju i mišljenje naroda, znajući kako da odgovori u slučaju krize. –

On dodaje da u razmišljanju predsednika Vučića na prvom mestu vidi diplomatski pristup.

-Možda je pravi izraz reći da Vučić vodi diplomatsku bitku, s obzirom na to koliko je ovo pitanje teško i koliko ima suprotstavljanja. Dosta kreativno, dosta diplomatski, kao moćan državni lider – smatra Bocan Harčenko.

Rusija je, dodaje, spremna da pomogne, ali kaže da ne zna šta bi još uopšte bilo moguće tražiti od Beograda.

Na pitanje da li Rusija na Srbiju gleda kao na poslednje uporište u regionu posmatrano iz ugla NATO aspiracija, ambasador kaže da „nije pristalica korišćenja tog termina – uporište“.

-Reč uporište ne odgovara ruskom principu i konceptu bezbednosti u Evropi. Naša vizija se bazira na pojmu ili principu zajendičke bezbednosti i jedinstvenog bezbednosnog prostora bez ikakvih uporišta – ni NATO, ni Rusije, i bez podela. To je naš koncept, naš cilj – rekao je on.

Što se tiče vojno-političkog opredeljenja Srbije, to je izbor Srbije i to je u potpunosti samostalna odluka, kaže on, dodajući da svaki čovek, imajući u vidu neke ranije događaje, kao što je agresija NATO, mora razumeti zašto se Srbija opredeljuje za vojno-političku neutralnost.

-Moje lično mišljenje je da je vojna neutralnost u određenom smislu tradicija zemalja regiona. Ako pogledamo istoriju, vojno-politička neutralnost je bila bolji izbor za zemlje koje postoje ovde. Važno je da Rusija, znam to tačno i vrlo odgovorno želim to da naglasim, nije tražila od Srbije da zauzme neki stav i napravi neki izbor koji bi odgovarao Rusiji, da recimo imamo tu neko uporište. Ne. Poštujemo izbor Srbije kao suverene države i za nas je to važno i nastavićemo tako – objasnio je on.

Dodao je i da vojna neutralnost daje mogućnost Srbiji da u saradnji sa svima koji joj odgovaraju obezbedi odbrambenu sposobnost zemlje i vojske.

Advertisements
Advertisements

-“Kišobran“ nije neophodan. Mi smatramo da je Srbija snažna samostalna država i takvu liniju sledi i predsednik i vlada – saradnja da, ali bez ikakvog kišobrana. Nastavićemo saradnju i u okviru ODKB, ali bez pretvaranja Srbije, i to želim da naglasim, u teren globalnog suprotstavljanja sa Zapadom ili sa NATO. To ne odgovara Moskvi, jer u takvoj situaciji neće biti mogućnosti za razvoj privrednih, kulturnih veza i drugih koje su prioritet za nas.

Bocan Harčenko povodom teza koje se mogu čuti, da Rusiji odgovara stanje zamrznutog konflikta na KiM zbog statusa Južne Osetije, Abhazije…, kao i da je ruski stav uslovljen slučajem Krima, kaže da takvi komentari postoje, ali ponavlja da odsustvo odluke i kompromisa oko Kosova ni u kom slučaju nije u interesu Rusije.

-Što se tiče Abhazije, Južne Osetije…nikakva veza ne postoji sa Kosovom. Isto važi i za Krim, to je potpuno druga priča – Krim se vratio u Rusiju na osnovu referenduma, a odlično znamo da na Kosovu nikakvog referenduma nije bilo. Pitanje Krima uopšte ne postoji, kako se kaže, Krim se vratio u rodnu luku. Krim je sastavni, neotuđivi deo RF. Kad tražimo rešenje Kosova mi polazimo od toga da je Kosovo deo Srbije – kaže ambasador.

Upitan da prokomentariše to što Zapad Srbiji stalno prigovara da je pod ruskim uticajem, pri čemu Srbija zaista računa na značajnu podršku Rusije na međunarodnoj sceni, a da s druge strane njena ulaganja nisu tako velika, ambasador kaže: „Mislim da ako dve zemlje imaju dugu tradiciju saradnje, prisnih uzajamnih veza u svim sferama onda da je očigledno da se svi mi nalazimo pod zajedničkim uticajem. Što je više saradnje, više je i tog uticaja, on nije loš. Mislim da je to doprinos našim narodima, životu, kulturi…To je što se tiče uticaja u ovom pozitivnom smislu.“

Rusija je, kako kaže, zahvalna predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i vladi na čvrstom i doslednom stavu u korist razvoja saradnje i odnosa sa Rusijom, bez obzira na nastavak pregovora o EU integracijama.

-Ubeđeni smo da će tako biti i ubuduće, da je ovo dugoročno opredeljenje Srbije. Srpsko rukovodstvo održava ravnotežu, smatrajući da baš tu i postoji interes države Srbije i razvoja odnosa sa zapadnom Evropom i sa Rusijom, ali mi imamo svoju specifiku – imamo prednosti iz prošlosti, ali i sadašnjosti – naveo je on.

Treba da gledamo saradnju u sferi ekonomije, vojno-tehničkoj sferi, napominje Bocan Harčenko i dodaje da misli da brojke i statistike kada je reč o saradnji nisu najvažnija stvar i da je mnogo bitnija suština saradnje.

Na konstataciju da ruska ulaganja u Srbiji i obim razmene dve zemlje nisu na nivou na kojem bi se očekivalo da budu, ambasador kaže:

-Mislim da statistika pokazuje da je saradnja na prilično visokom nivou, ali istovremeno da postoji i veliki prostor za dalji razvoj. Obim robne razmene je prošle godine premašio 3 milijarde dolara, beleži se dinamičan rast, pri tome Rusija stabilno zauzima mesto trećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije. Obim akumuliranih ruskih investicija iznosi preko 4 milijarde dolara. Štaviše, već sada je dogovoren čitav niz novih projekata čija realizacija će znatno doprineti jačanju naše ekonomske saradnje. Ipak, želim da budem potpuno jasan – za nas je najvazniji sadržaj i svaki naš zajednički projekat, npr. projekte NIS, projekte RŽD, Turski tok, obnavljanje elektrana Ðerdap 1 i 2… svaki od ovih projekata ima strateški značaj.

Ove zajedničke aktivnosti, ukazuje, otvaraju velike mogućnosti od strateškog značaja. Što se tiče Turskog toka, uveren je da će problem koji postoji biti rešen, i dodao da će Rusija čekati odluku EK.

Advertisements
Advertisements

-U svakom slučaju taj projekat sada živi uz odluku EK. Turski tok je strateški projekat za Evropu. Tu je naravno značajna korist i interes Srbije. Postaće tranzitna zemlja što je važno i za ulogu i položaj u Evropi – navodi on.

-Srbija je bila i biće ključna država u regionu. Ovo govorim bez namere da umanjim značaj drugih.

Kada govorimo o stabilnosti u regionu ne govorimo o tome koja je zemlja veća ili manja već o mogućnostima za saradnju među svima na bazi međusobnog uvažavanja. Realnost govori, istorija pokazuje, a mi u Moskvi smatramo, da će Srbija biti ključna zemlja u regionu.