CEO SVET ZNA ZA FRESKU BELOG ANĐELA: Evo zašto se jedan detalj sa ove slike povezuje sa MONALIZOM

FOTO: WIKIPEDIA

Prvi satelitski prenos video signala preko satelita „Telstar“ 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana Amerikancima.

Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo je odabran i za ovu priliku jer je postao širom sveta prepoznat kao simbol svekolikog mira.

Ova najpoznatija srpska freska smatra se jednom od najlepših radova evropske umetnosti Srednjeg veka, a prema mišljenju Časlava Colića, našeg najpoznatijeg restauratora i kopista fresaka, bila je i inspiracija Leonardu da Vinčiju da naslika Mona Lizu.

– Naše srednjovekovno slikarstvo, uglavnom nepoznatih majstora, preteča je renesanse na Zapadu i nastalo je gotovo dva veka ranije – rekao je Colić.

– Svet nas po tome poznaje, divi se delima nastalim od 11. do 13. veka, koja se izučavaju na svim svetski poznatim akademijama – kaže on.

– Istoričari umetnosti iz zapadnoevropskih zemalja otvoreno mi priznaju da su njihova vrhunska ostvarenja inspiraciju potražila i dobila u našem slikarstvu – rekao je Colić. Colić je siguran da je Da Vinči boravio u Sopoćanima i Mileševi. Da Vinči je mnogo putovao i kopirao figure i freske.

– Siguran sam da je pogled našeg najznačajnijeg i najlepšeg dela „Belog anđela“ „skinuo“ za zagonetni osmeh Mona Lize, a dovoljno je samo pažljivo pogledati jedno i drugo delo i uveriti se u to – ispričao je Colić.

Advertisements

Beli anđeo na repu

Kada je 1998. godine „JAT“ planirao da poruči osam novih aviona „Erbas“ je pobedio, jer je na rep letelice naslikao Belog anđela!

FOTO: WIKIPEDIA

Ko je Beli anđeo?

Na slici je prikazan Anđeo Gospodnji, obučen u beo hiton koji sedi na kamenu i mironosicama rukom pokazuje mesto Hristovog vaskrsnuća, odnosno njegov prazan grob. Deo je kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“.

U 16. veku je Beli anđeo bio „sakriven“. Preko nje je naslikana druga freska pa „Beli anđeo“ nije mogao da se vidi sve do 20. veka kada je crkva restaurirana i gornja slika uklonjena.

Meštani kraja u blizini manastira Mileševa, kao i oni koji su dolazili da je celivaju veruju da ih je upravo ona zaštitila većih razaranja tokom ratnih dešavanja tako i 1999. godine, ali i ranije.

(Izvor: Srbija Danas / Magazin Novosti)

Advertisements