FOTO: PIXABAY

Današnja odevna industrija teška je sedam hiljada milijardi dolara godišnje, a u njenoj proizvodnji, distribuciji i prodaji upotrebljava se neverovatnih osam hiljada sintetskih hemikalija. Potrošači, u zabludi, misle da su sintetička vlakna i boje u odeći medicinski sigurne. Nažalost, to nije tako.

Advertisements

Ako ste ikad posetili kinesku prodavnicu s odećom, sigurno ste osetili neobičan veštački miris. On dolazi od brojnih hemikalija koje su u Europskoj uniji i SAD-u zabranjene, ali su dopuštene u Kini i drugim azijskim državama, ističe Natural News. Ali, nemojte se zavaravati da ćete hemikalije izbeći tako što ćete zaobilaziti kineske butike i odeću sa štandova. Jer, u Kini i širom Azije nalazi se veliki deo zapadnjačke proizvodnje.

Advertisements

Hemikalijama je natopljena i odeća najpoznatijih casual, luksuznih i sportskih brendova. U zemljama trećeg sveta, propisi koji regulišu korišćenje štetnih stvari u industriji mnogo su blaži, a vlasnici tako prolaze jeftinije. Upravo tamo se proizvodi većina tekstilnih materijala i odeće, koja se zatim uvozi na Zapad.

Ta roba završava i u našim prodavnicama, ormarima i na kraju na našim telima. Greenpeace je uspeo da dokaže da 20 poznatih svetskih modnih brendova u procesu izrade odeće koristi i druge, izuzetno opasne hemikalije kojima zagađuje okolina i ugrožavaju zdravlje ljudi.

Advertisements
Loading...

Jeste li se ikada zapitali zašto vam se na koži pojavio neobjašnjiv osip, crvenilo, zašto vas muče nesanica ili glavobolja? Možda su za to krivi vaša omiljena majica, suknja, gaćice ili posteljina na kojoj spavate.

Što više sintetičke odeće nosite, to je veći rizik od otrovnih hemikalija i s njima povezanih bolesti. Među njima su kontaktni dermatitis, bolesti disajnih puteva, neplodnost, pa čak i rak. Kod kupovine odeće, posteljine i ručnika, obavezno čitajte etikete i nastojte da izbegavate sintetske materijale kao što su rajon, najlon, poliester, akrilik, acetat i triacetat.

Klonite se proizvoda koji se ne gužvaju, ne zahtevaju peglanje ili se ne skupljaju. Operite i osušite odeću najmanje dva, a poželjno i tri puta pre prvog nošenja. Prisetite se, verovatno ste i sami puno puta opazili kako tek kupljena majica ima čudan, neugodan miris. Takođe, klonite se hemijskih čistionica koje koriste perkloroetilen. Ako ga ne koriste, obično će to i istaknuti.

Advertisements
Advertisements

Koža je naš najveći organ, a što dotiče kožu, ulazi u telo. Toksini koje naša koža apsorbuje prelaze u limfni sastav, pa u krv i konačno u jetru. Koža izbacuje deo toksina, ali sintetska vlakna guše kožu i blokiraju izlaz, pa toksini ostaju u organizmu.

Spoj većeg broja hemikalija može biti otrovniji od svake hemikalije posebno. Otrovi koji u organizam uđu bilo preko kože, završavaju u krvotoku i na kraju u jetri – organu zaduženom za eliminaciju toksina. Deo tih toksina zatim se iz tela izlučuje i preko znoja.

Teško je zamisliti količinu otrova kojom veliki igrači na polju tekstila zagađuju okolinu i uništavaju zdravlje ljudi, posebno u Kini gde se takva roba masovno proizvodi. Odeća puna ovih hemikalija može najviše pogoditi imunološki sastav, a izaziva i alergije.

Advertisements
Loading...

Gotovu odeću proizvođači često izlažu formaldehidu. Neki ljudi zbog toga razviju teže alergijske reakcije na formaldehid. Pamuk umočen u formaldehid, otrovne boje koje izazivaju alergije, opasni nonilfenol etoksilati, kancerogeni ftalati u sintetici – sve su to biokumulativne hemikalije u odeći koje vas mogu trovati. Proizvođači odeće u Velikoj Britaniji, recimo, ne moraju deklarisati korištenje hemijskih preparata na etiketama.

Advertisements

I uprkos tome što su testovi na Novom Zelandu otkrili da je nivo formaldehida u nekim markama odeće koja se izvozi iz Kine i do 900 puta veća od propisane sigurnosne granice, slična testiranja nisu provedena i u Velikoj Britaniji.

Elizabeth Salter Green, direktorika svetski poznatog udruženja CHEM Trust, upozorava na ftalate koji se koriste kako bi plastika bila fleksibilnija i elastična. ‘Ftalati, koji su povezani s hormonskim poremećajima, kao što su smanjenje muških spermija, nalaze se u brojnim odevnim predmetima koji na sebi imaju plastične logotipe. Osetite li plastičan miris novih cipela, morate znati da su puni ftalata’, kaže Salter Green.

Advertisements

‘I tkanine tretirane brominiranim retardantima plamena (BFR), koji se često koriste u noćnoj odeći za decu, takođe zabrinjavaju.’

Boje za tkanine su poseban problem. U najvećem broju slučajeva toksične su, kancerogene, čak i zapaljive, a osim bojenja, tkaninama se dodaju hemikalije za izravnavanje, otpornost na mrlje, protiv zapaljenja, za smanjenje elektriciteta, protiv plesni, bakterija, mirisa… Neke poznate marke odeće, svesne problema, najavile su kako planiraju uklanjanje opasnih hemikalija iz svojih proizvoda najkasnije do 2020. godine.

Otrovi

Na mnogu se odeću nakon izrade nanosi konzervans formaldehid, da se ne bi gužvala ili uplesnivila u prevozu. U odeći proizvedenoj u Kini i Jugoistočnoj Aziji istražitelji su pronašli 100 do 500 puta više formaldehida od medicinski sigurne količine. U posteljini i pidžamama mogu se naći i retardanti – sredstva protiv zapaljenja. Nonilfenol etoksilat (NPE) još je jedna hemikalija često korištena u izradi odeće.

Zabranjena je u većini razvijenih zemalja, ali četrnaest velikih robnih marki pribavlja odeću iz pogona u kojima se rabi nonilfenol etoksilat, supstancija koja služi za pranje odeće nakon bojenja. Nonilfenol etoksilat nije biološki razgradiv i može se nagomilati u tkivu živućeg organizma, vrlo je otrovan za vodene organizme i kod prerade ne sme dospevati u otpadne vode, a opasnost za ljude jest u tome što taj spoj može poremetiti hormonski sastav.

Vidite li na etiketi napomenu da se dotični odevni predmet ne gužva, verovatno su prilikom proizvodnje upotrebljene perfluorirane hemikalije (PFC). Crna boja za tekstil i kožu često zadrži p-Fenilenediamin (PPD) koji može izazvati alergijske reakcije.

Držite se prirodnih materijala

Advertisements
Advertisements

Pamuk – i dalje je jedan od najkvalitetnijih i za zdravlje najsigurnijih izbora, posebno organski pamuk, ali njega je teže pronaći budući da čini jedan posto svetske proizvodnje pamuka.

Lan – jedno od najčvršćih prirodnih vlakana.

Konoplja – prirodno je otporna na insekte, pa u uzgoju nisu potrebni fungicidi, herbicidi ili pesticidi. Vlakna konoplje čak su četiri puta čvršća od pamučnih vlakana.

Svila – kraljica tkanina pouzdan je prirodan izbor, ali pripazite je li obrađena sintetskim bojama.

Vuna – većina vune danas je zagađena hemikalijama, poput pesticida koji se koriste za uništavanje nametnika. Srećom, vuna iz organskog uzgoja sve je raširenija, pa nastojte odabrati predmete izrađene od nje.