BOJANA UŠLA U PEKARU, REKLA DAJTE 4 KIFLICE I OSTALA U ŠOKU: Pa ovo je skuplje od mesa! Kad je čula cenu, kazala hvala i vratila

FOTO: PIXABAY

Hleb u celoj Evropskoj uniji nikada nije bio skuplji nego sada, saopštio je evropski zavod za statistiku „Evrostat“.

Advertisements

Istovremeno, u Srbiji je potražnja za veknom, poznatom pod nazivom „sava“, drastično povećana i zato sada ova osnovna vrsta hleba u ukupnoj proizvodnji velikih industrijskih pekara ima udeo od 80 do čak 100 odsto.

Kako objašnjava predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, kupci su se preorijentisali na „savu“ zbog velike razlike u ceni između te vekne, koja je ograničena na 53,50 dinara, i ostalih i specijalnih vrsta hleba, koji je bio veoma skup zbog marži trgovinskih lanaca koje su išle i do 85 odsto.

On ističe da je pad prodaje tog hleba prinudio megamarkete da smanje rabat. Ranije su te specijalne vrste koštale oko 200 dinara, a sada su od 140 do 150 dinara.

Advertisements

Prema njegovim rečima, ova ograničena cena „save“ zadržaće se i u narednom periodu i sigurno će važiti do 8. novembra. Ne očekuju se promene ni kasnije, ali ukoliko dođe do neke korekcije, to će, kako ističe, biti minimalno, dinar ili dinar i po.

Cena „save“ je povoljna, ali na drugoj strani potrošači u Srbiji se žale da su peciva u malim zanatskim pekarama veoma skupa.

Ivana iz Beograda ističe za Novosti da je bila neprijatno iznenađena kada je videla da kilogram kiflica bez ikakvog fila košta 1.000 dinara.

– Svi pričamo koliko je skočila cena mesa, a ovo je skuplje od gotovo svih vrsta mesa, a to je samo brašno, voda, ulje i kvasac – ističe Jankovićeva.

Advertisements

Cena ovog peciva začudila je i Bojanu, koja ih na kraju nije ni kupila.

– Tražila sam četiri male kiflice, a kada su mi rekli da je to 170 dinara, zahvalila sam se i vratila ih – priča nam Stamenkovićeva. – Za to mogu da kupim kilo i po hleba.

Jelena kaže da je štapić sa semenkama koji redovno kupuje koštao 50, a sada je 70 dinara. Kilogram bureka je, kako navodi, pre pola godine koštao 350 dinara, a sada je 620 dinara.

Prema rečima predsednika Unije pekara Srbije, na rast cena pekarskih proizvoda u poslednja tri meseca najviše je uticalo povećanje plata radnika, poskupljenje goriva i sirovina koje se koriste za punjenje peciva. Velike industrijske pekare, kako navodi, proizvode zanemarljive količine peciva, a male zanatske pokrivaju 85 odsto tržišta.

Advertisements

– Osnovna bela peciva nisu znatno poskupela, koštaju kao i pre leta, a najviše su skočile cene punjenih pekarskih proizvoda jer je sirovina za fil poskupela više od 100 odsto – objašnjava Pralica.

Evo kolika je plata pekara

– Zarada zaposlenih je značajno povećana zbog nedostatka radne snage na tržištu. Plata pekarskih majstora, a to je težak rad, kreće se od 100.000 do 150.000, a oni koji rade noću primaju i 180.000 dinara. Zarada prodavaca širom Srbije uglavnom je oko 60.000.

On ukazuje i da velike industrijske pekare plaćaju i tehnologe, a imaju i veliki problem sa transportom proizvoda, jer nema vozača. Neki su probali sa vozačima iz Nepala i Turske, ali, kako kaže, ide traljavo.

U Srbiji je za poslednjih godinu dana hleb poskupeo 20,7 odsto, a pekarski proizvodi za 23,1 procenat, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U istom periodu, kako je saopštio „Evrostat“, u proseku je u EU cena vekne viša za 18 odsto.

Najveće poskupljenje hleba zabeleženo je u Mađarskoj, čak za 65,5 odsto, a slede Litvanija sa 33,3 procenta, Estonija i Slovačka sa 32,2 i Hrvatska gde je cena hleba viša za 31 odsto. Najmanje je poskupela vekna u Švarcarskoj, samo 3,9 procenata.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica ističe da je cena „save“ i dalje dvostruko niža od najjeftinijeg hleba u regionu, gde pola kilograma uglavnom košta više od 100 dinara.

(Izvor: Kurir / Novosti)

Advertisements