FOTO: PIXABAY

Medicinska sestra Broni Ver koja je negovala bolesnike u danima pre odlaska na „onaj“ svet, izjavila je da na smrtnoj postelji ljudi uglavnom žale za istim ili sličnim stvarima.

Loading...

Kada se čas odlaska bliži svi sumiraju „utiske“. Uglavnom žale sto su živeli po tuđim pravilima. Što nisu imali hrabrosti da se odvaže i žive onako kako su oni želeli. Kada smo zdravi ne razmišljamo kako će biti u bolesti i da ćemo žaliti. Stariji muškarci žale što su previše radili i propustili lepe trenutke sa porodicom. Što su ostali željni žene i dece. Propustili odrastanje dece. Često ljudi guše osećanja u sebi.

Advertisements

Neki nemaju dovoljno hrabrosti da ispolje svoja osećanja i razreše neke priče. Ta osećanja se gomilaju i nekada baš ona budu uzročnik raznih oboljenja. Prijatelji su blago, i u tom smrtnom času ljudi žele da poslednji put vide neke prijatelje koje su možda izgubili još u mladosti, ali tada iz nekog razloga imaju potrebu da ih opet vide.

Često bude nemoguće pronaći ih. Kasno shvate da je sreća bila samo njihov izbor, a oni su se odlučili da žive u kolotečini i da glume da su srećni, a zapravo su zaboravili da se nasmeju od srca.

Advertisements

(Izvor: Beograd.in)