„BIĆEMO ZBRISANI SA MAPE SVETA AKO NAS RUSIJA NAPADNE!“ Premijerka ove države u STRAHU: NATO će dopustiti da nas pregaze

FOTO: PRINTSCREEN

Kaja Kalas zahteva da se vojne trupe, koje bi činile između 20.000 i 25.000 vojnika NATO-a, rasporede u Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Advertisements

Estonija bi bila zbrisana sa mape sveta i Evrope, a istorijski centar njenog glavnog grada Talina sravnjen sa zemljom, u skladu sa trenutnim planovima NATO-a da odbrani zemlju od bilo kakvog ruskog napada, rekao je estonski premijer.

Kaja Kalas rekla je novinarima u sredu kako su postojeći obrambeni planovi saveza za tri baltičke države, „dopustiti da budu pregažene“, preneo je Fajnenšel tajms.

Napominjući da je prošlo više od 100 dana otkako je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, estonska premijerka je istakla:

Advertisements

„Ako uporedite veličinu Ukrajine i baltičkih zemalja, to bi značilo potpuno uništenje zemalja i naše kulture. Oni od vas koji su bili u Talinu i poznaju naš stari grad i vekove istorije i kulture koji su ovde – sve bi to bilo zbrisano sa mape, uključujući naše građane, našu naciju“, dodala je ona.

Njeni komentari dolaze uoči samita NATO-a u Madridu sledećeg utorka, gde će članice alijanse razgovarati o planovima za odbranu svog istočnog krila u svetlu invazije Moskve na Ukrajinu, uključujući i pitanje kako bolje braniti baltičke države.

Estonija, Letonija i Litvanija se zalažu za trenutnu strategiju da u svakoj zemlji ima hiljade stranih vojnika, koji će delovati kao „tripwire force“, (vojna sila znatno manja od snaga potencijalnog protivnika, koja pomaže u odvraćanju agresije kao demonstracija opredeljenosti napadnute strane da se vojno suprotstavi, čak i ako ‘tripwire’ sila ne može sama pružiti trajni otpor, op.a.), koja će biti zamenjena snagama kojima će NATO nastojati da od prvog dana brani svaki pedalj teritorije tih zemalja, posebno nakon što su te zemlje bile svedok strašnih zločina u Ukrajini koji se pripisuju ruskim snagama.

Komentarišući, kako je nazvala, plan NATO-a „da izgubi, a zatim oslobodi“, ona je rekla da su se zločini koje su počinili navodno ruski vojnici u ukrajinskom gradu Buči dogodili 80-ak dana nakon početka invazije. „Sada svi vide da takav ‘tripwire’ koncept zapravo ne funkcioniše“, rekla je Kalas.

Advertisements

Dodala je da je razgovarala sa stranim trupama stacioniranim u Estoniji – uglavnom onima iz UK – i da su joj rekli da, s obzirom na to da trenutni planovi podrazumevaju da će biti potpuno zbrisani u potencijalnoj ruskoj invaziji, „ne sviđa im se ideja da … treba da umru“.

Na pitanje o komentarima premijerke Kalas, zvaničnici NATO-a rekli su da alijansa „ima planove da odvrati pretnje i odbrani sve saveznike, ali nikada ne ulaze u operativne detalje. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je jasno stavio do znanja da je jačanje odvraćanja i odbrane jedan ključnih odluka na samitu NATO sledeće nedelje“.

„Učinićemo više da osiguramo da možemo da odbranimo svaki pedalj savezničke teritorije, u svakom trenutku i od bilo koje pretnje. Prilagodićemo strukturu NATO snaga, sa više snaga u stanju pripravnosti. Takođe ćemo imati više raspoređenih borbenih formacija NATO-a da ojačaju borbene grupe na istoku“, dodali su.

Nemački model

Advertisements

Kalas zahteva da se vojne trupe, koje bi činile između 20.000 i 25.000 vojnika NATO-a, rasporede u Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ali, kaže ona, to ne znači da će sve te trupe biti strane ili će morati da budu stalno stacionirane u svakoj zemlji.

Hiljade estonskih, letonskih i litvanskih vojnika biće uključeno u možda jednu brigadu – od 3.000 do 5.000 vojnika – stranih trupa stacioniranih u zemlji, a vremenom će se to povećati na dve brigade, rekla je estonska premijerka.

Berlin je predložio „jaku borbenu brigadu“ trupa u Litvaniji – koja će se dodati njenom sadašnjem bataljonu od oko 1.000 vojnika – ali sa većinom trupa sa sedištem u Nemačkoj, koje bi mogle da se prebace na Baltik u kratkom roku.

„Ne bih bio toliko fokusiran na ove različite modele sve dok oni omogućavaju rezultat koji možemo da odbranimo od prvog dana“, rekao je Kalas o tzv. nemački model.

Baltičke države takođe zahtevaju da se poveća postojeća vazdušna policijska misija u regionu, kako bi se avionima NATO-a dala mogućnost da obaraju neprijateljske borbene avione ako je potrebno.

Kalas je naglasio da je Estonija „najveća podrška“ ulaska Finske i Švedske u NATO, ali je rekao da se čini malo verovatnim da će potez Turske da blokira njihove kandidature za članstvo biti rešen do samita sledeće nedelje.

(Izvor: Mondo)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements