AMERIKA PREĆUTNO DALA ZELENO SVETLO KOSOVU ZA SAVET EVROPE! Stejt Department između redova poručio: Vašingtonski sporazum važi, ali ne obavezuje

FOTO: PIXABAY

Čim je spomenuto da će Kosovo aplicirati za prijem u Savet Evrope, nije bilo teško zaključiti da su velike šanse da Priština u tom naumu ima podršku pojedinih uticajnih zapadnih država.

Advertisements

Veo tajne razvejan je, čini se, najnovijim saopštenjem Stejt departmenta, iz kojeg se može zaključiti da Sjedinjene Američke Države u najmanju ruku prećutno saglasne sa tim korakom.

Na pitanje Glasa Amerike da pojasni li je američka administracija promenila stav u odnosu na moratorijum koji je deo sporazuma iz 2020. godine, kako gleda na zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope posle čega je Srbija najavila nastavak kampanje protiv nezavisnosti, te da li želi da vidi primenu ostalih delova sporazuma stigao je diplomatski odgovor.

– Sjedinjene Države veruju da su obaveze iz Vašingtonskog sporazuma i dalje korisne, i nastavljamo da pozivamo Kosovo i Srbiju da se usredsrede na dijalog koji vodi EU – naveo je neimenovani portparol Stejt departmenta u pisanom odgovoru.

Advertisements

Sadržaj je i dodatak da u Vašingtonu nema velikog protivljenja.

– Ipak, Kosovo i Srbija su suverene zemlje sa pravom da same određuju svoje spoljnopolitičke prioritete. Za donošenje odluke o članstvu u ovim programima i organizacijama potrebna je saglasnost i odobrenje tih institucija i njihovih država članica – dodaje se u novom odgovoru Stejt Departmenta.

Ovaj stav usledio je nakon što je ministarka spoljnih Kosova Donika Gervala predala (12. maja) zvaničan zahtev za ulazak Prištine u Savet Evrope.

Nakon što se to desilo, najveći deo kritika bio je usmeren ka tome da je to direktno kršenje Vašingtonskog sporazuma, kojim su se obe strane obavezale da neće raditi na (od) priznavanju Kosova.

Advertisements

Priština je to prva prekršila, a kao odgovor Srbije stigla je informacija i da su četiri zemlje povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

– Savet Evrope je međuvladina organizacija u čije članstvo se aplicira po pozivu, što znači da je Kosovo dobilo takav poziv. SAD nisu članica, ali imaju status posmatrača i nesumnjiv uticaj, kao i u ostalim organizacijama – ocenjuje Grubješić.

Ona smatra i da ovakvo saopštenje implicira da daju prećutnu saglasnost na kandidaturu Kosova, a da su za operativni deo zadužene neke članice Saveta Evrope, prevashodno Nemačka.

– Jasno je i da je ovim činom Kosovo odbacilo Vašingtonski sporazum, iako se on u svom najvećem delu odnosio na ekonomsku normalizaciju odnosa za koju su svi rekli da je dobra i korisna jer trasira put ka političkom dogovoru. Na ovaj način je prilično obesmišljen i dijalog pod posredstvom EU i teško da će biti oživljen u narednom periodu – ističe Grubješić.

Advertisements

Ni Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam nije drugačijeg stava, i ocenjuje da je ovo samo deo protisaka na Beograd da uvede sankcije Rusiji.

– To se moglo očekivati od SAD, ali ne tako brzo. Amerika je pritiskala Srbiju da što pre dođe do međusobnog priznanja, a Evropa nije išla na tako tvrd pritisak već je insistirala na postizanju pravnoobavezujućeg sporazuma.

Ovaj nagli zahtev Kosova mi se čini kao dodatna vrsta pritiska Srbije, i da udeo ima činjenica da se Srbija nije odlučila na sakcije Moskvi. To je deo javnih ali i onih pritisaka koji se odigravaju iza zavesa.

SAD čvrsto stoji iza koncepta otvorenog Balkana, traži od Kosova i Crne Gore da uđu, ali istovremeno rade na tome i da se što pre reši priznanje – smatra Popov.

Mogućnost da Priština uđe otvorila se nakon što je Rusij članstvo u toj instituciji suspendovano 25. februara, dan nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Potom je i Kremlj samovoljno proglasio izlazak Rusije iz Saveta Evrope.

O tome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da kaže da ne zna da li Priština ima većinu ili ne.

– Ako računam sve zemlje, to je na 67, 68 do 70 odsto, ukoliko bi svi oni koji su priznavači takozvane nezavisnosti glasali za članstvo – rekao je Vučić.

U Savetu Evrope su istog dana potvrdili da su primili zahtev prištinskih institucija za prijem u članstvo, ali i da ne mogu da predvide dalju proceduru u konkretnom slučaju.

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope nema nikakve veze sa Evropskom unijom. Kada je osnovan 1949. godine, njegov cilj je bio „očuvanje zajedničkog evropskog nasleđa“ i obnavljanje mira, demokratije i stabilnosti u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Najvažniji cilj danas je nadgledanje poštovanja ljudskih prava a države članice su 1959. osnovale Evropski sud za ljudska prava, koji ispituje kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i po potrebi ih kažnjava.

Pre istupanja Rusije, Savet, sa sedištem u Strazburu, imao je 47 članova.

Samo tri države u geografskoj Evropi nisu punopravne članice: Vatikan ima status posmatrača, Belorusija je zemlja kandidat od 1993. ali joj je status suspendovan 1997. zbog kršenja ljudskih prava a status Kosova po međunarodnom pravu još nije razjašnjen. Sada je tu još Rusija kao autsajder.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements