Foto: Pixabay

Mnogi smatraju da je jedna od najboljih pesama prošlog milenijuma pesma „Ako“ Radjarda Kiplinga, u kojoj čuveni književnik u stihovima ostavlja svojevrsno uputstvo svom sinu kako bi ovaj postao što bolji čovek.

Može se reći da i mi imamo svog Kiplinga, bar sudeći po tome koliko je ljudi razneženo rečima najpoznatijeg srpskog samohranog oca. Lazar Kostić, čuveni Sarin tata Laki, postao je tata godine onog trena kada ga je neko uslikao sa roze vilinskim krilima na leđima – istim onim koje je imala i njegova ćerkica. Njih dvoje su išetali iz bajke i osvojili naša srca, a sada je Lazar uradio još nešto divno.

Naime, napisao je Sari pismo u vidu pesme „Ako ikad se desi…“, a mi je prenosimo u celosti:

Ako ikad se desi da igračka se slomi, ne brini, znaš da tata može sve da popravi… Ako ikad se desi da moraš sama da zaspiš, ne tuguj, tata radi, zagrli Medu i Lunju, njih imaš da te ‘mesto mene čuvaju, a ja ću brzo s’ posla doći… Ako se ikad desi da zaboli te stomak, ili padneš i odereš kolena i laktove, nemoj mi plakati, sve će to proći… Ako ikad se desi da tata ne bude tu, ne budi tužna već se nečim zaigraj – brzo ja ću ti doći…

Ako ikad se desi da te neko dira fizički – seti se šta sam ti uvek govorio i kako sam te učio: nikad prva ne udaraj ali uvek uzvrati, hvala Bogu pa si na mene, nisi sitna. A ako se desi da te verbalno diraju, možda i rastuže, ne uzvraćaj ali ne tuguj, seti se da je život lep, da je pun radosti i veselja, ljubavi, osmehni im se i nastavi dalje… I ako se ikad desi da si u dilemi, pitaj me šta god te muči. Srazmerno tvom uzrastu tako ću upakovati ali sve ću ti reći bez laži…

Ako ikad se desi da ti neko zafali, da ti neko nedostaje, nemoj tugovati… Jedno moraš uvek znati i nikad ne zaboraviti: svi koji te izistinski vole, tu su uz tebe, sa tobom, uz tebe!
Ako se ikad desi da padneš, poklekneš, imaš mene da ti podignem!

Kao što i ti mene podigneš kada god pokleknem, kao što si ti moja snaga, želim da nikad ne zavoraviš da sam tu za tebe, šta god da se desi! Da te podignem, oraspoložim, utešim… Razumem, shvatim…

Iako mnogi pričaju o nama, jedni jedno, drugi drugo, treći treće, ne osvrći se, ne obaziri se. Ljudi su to, uvek će pričati. Tebi sam, još kao bebi, obećao bajku i nadam se da živiš život kao u bajci, pa i ako nekad se desi da nije sve tako prelepo, nisi više beba, život je to… Ali moraš znati da, i kada život zaliči na košmar, kada vetrovi nas lome a ja padnem, svaka oluja prođe i bajka opet dođe…

Ako se ikad desi, a desiće se, da našu sreću neko proba da kvari, nemoj zaboraviti: zajedno smo najjači! I ako se ikad desi, a i to će se jednom desiti, da tate više nema… Jedno te molim: cveće na grobu mi posadi i osmeh sa svog lica ne svlači, budi srećna, budi nasmejana, jer samo tako lepe stvari će ti se dešavati!

(Izvor: Dnevno)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!