120 vrhunskih stručnjaka potvrdilo: Našu decu čekaju OVE doživotne bolesti

FOTO: PIXABAY

Deca rođena danas suočena su s raznim i doživotnim zdravstvenim posledicama zbog klimatskih promena – odrastanjem u toplijem svetu uz rizike od nestašice hrane, zaraznih bolesti, poplava i ekstremnih vrućina, pokazalo je veliko istraživanje.

Advertisements

Klimatske promene već nanose štetu ljudskom zdravlju povećavanjem broja ekstremnih vremenskih pojava i pojačavanjem zagađenja vazduha, kaže rezultat studije objavljene u časopisu Lancet.

Ako se ništa ne učini kako bi se to ublažilo, uticaj klime mogao bi da optereti čitavu generaciju bolestima tokom čitavog njihovog života.

„Deca su posebno osetljiva na zdravstvene rizike klime koja se menja. Njihova tela i imuni sistemi još su u razvoju i stoga su izloženiji bolestima i zagađivačima u okolini“, kaže dr Nik Vots, autor studije o zdravlju i klimatskim promenama.

Upozorio je da su štete po zdravlje u ranom detinjstvu „tvrdokorne i prevladavajuće“ i nose doživotne posledice.

„Bez trenutne akcije svih zemalja na smanjivanju emisije gasova i efekta staklene bašte postignuto u kvalitetu života i dugovečnosti biće kompromitovano i klimatske promene počeće da određuju zdravlje čitave generacije“, rekao je stručnjak.

Naučni tim poručio je da bi uvođenje mera ograničavanja emisija i globalnog zagrevanja dovelo do drugačijeg ishoda.

U tom scenariju danas rođeno dete bilo bi, na primer, svedok prestanka korišćenja ugljenika u Britaniji do svog šestog rođendana, a na 31. rođendan svedočilo bi potpunoj kontroli emisija gasova.

Advertisements

Studija objavljena u časopisu Lancet rezultat je saradnje 120 stručnjaka iz 35 institucija među kojima su i eksperti iz Svetske zdravstvene organizacije, Svetske banke, Univerziteta London i kineskog Univerziteta Tsingua.

Uz ignorisanje potrebe za promenom ponašanja, uz malo mera za ograničavanje klimatskih promena utvrđeno je da će, uz rastuće temperature i ekstremne vremenske nepogode, deca biti izložena pothranjenosti i rastućim cenama hrane i najverovatnije će patiti zbog zagrejanih voda i klime koje ubrzavaju širenje zaraznih bolesti poput tropske denga groznice i kolere.

Među najakutnijim i najdugotrajnijim zdravstvenim pretnjama klimatskih promena je zagađenje vazduha, upozoravaju naučnici.

Oni su pozvali na hitne mere smanjivanja spoljašnjeg i unutrašnjeg zagađenja uvođenjem čistijeg goriva i čistijih vozila, kao i mera koje će podsticati sigurni i aktivni transport poput hodanja i vožnje biciklom.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je globalno u 2016. godini sedam miliona smrtnih slučajeva rezultat efekata zagađenja vazduha u domovima i životnoj okolini.

Velika većina toga je u siromašnim i srednje razvijenim zemljama.

„Ako želimo da zaštitimo našu decu, moramo osigurati da vazduh koji udišu nije otrovan“, kaže Sonja Ajreb-Karlson s britanskog Univerziteta Saseks, koja je takođe radila na studiji.

Advertisements