Potrebno je moliti se ne samo kada se osećamo raspoloženi za molitvu nego i kada nemamo težnje, ni naklonosti za molitvu, kada nas lenjost, san, zaborav i ostalo udaljuju od molitve.

Dobro zapamtite ove reči patrijarha Pavla, jer mudrost koja izvire iz svake njegove rečenice oplemenjuje dušu. Njegove besede o značaju molitve slamka su spasa za svakog vernika, naročito kada se nađe u teškoj životnoj situaciji.

– Molitva je uzdizanje uma i srca Bogu. Njome čovek uzleće u horove anđela i postaje učesnik njihovog blaženstva. Molitva je tamjan najprijatniji Bogu, najsigurniji most za prelaz preko iskušenja talasa života, neoboriva stena svih koji veruju, mirno pristanište, božanska odeća, koja oblači dušu velikom dobrotom i lepotom. Molitva je mati svih dobrih dela, čuvarka čistote tela, pečat devojaštva, sigurna ograda protiv svih lukavstava večitog neprijatelja našeg – đavola.

Goni neprijatelje imenom Hristovim, jer jačeg od ovog sredstva nema ni na nebu, ni na zemlji. Molitva je prosvećenje uma, sekira očajanju, razbijanje tuge, rađanje nade, ublažavanje gneva, zastupnica svih kojima se sudi, radost onih koji su u tamnici, spasenje onima koji ginu – govorio je patrijarh. Noć je, kako je on besedio, najprikladnija za usamljenu molitvu, jer je ona tada dvostruko snažnija.

– Tada se sve stišava, umiruje, a molitva koja se uznosi Bogu u noćnoj tišini, iz dubine srca, biva uslišena i na dušu se spušta dvostruka blagodat božja. Za vreme takve molitve svezlobni vrag sa naročito velikom silom ustaje i udara u bogomoljce mnogim iskušavanjem, strahom i napastima, no tada se i blagodat božja umnožava radi duhovne pomoći.

Patrijarh Pavle posebno je isticao da je mnogo bolje da se molitve čitaju iz molitvenika nego da se govore napamet.

– Ovo naročito važi za početnike i slabe. Zato u Pravoslavnoj crkvi sve što se čita ili peva obično, ma kako se znalo napamet, peva se čitajući iz knjige. Ovako udubljen um u molitvene reči ne beži lako na razne strane. Ako um ne može da se zadrži i udubi u reči svetih otaca, onda treba tiho čitati, koliko da sam sebe čuješ. Naročito ovakva molitva vredi kad se moliš nasamo. U društvu naša molitva treba da bude nečujna, da ničiju molitvu ne bi remetila – savetovao je on i dodao:

– U molitvi ne treba mnogo naprezati svoje živce, niti suviše duboko uzdisati, uvlačeći vazduh, niti glavu držati podignutu i zabačenu, jer je sve to štetno. Valja se tiho moliti, s dubokim, ali nečujnim uzdasima, oborene glave zemlji, smireno, a s vremena na vreme baciti pogled na svete ikone, kao oni koji se stvarno osećaju grešni pred Bogom.

Kratke molitve u svakoj prilici

Patrijarh Pavle citirao je svetog apostola koji je rekao: „Neprestano molite se da ne padnete u napast.“

– Neprestana molitva sastoji se u tome ne samo da se mi svagda molimo već stalno Boga da se sećamo i osećamo ga uvek pred sobom kako gleda na sva dela, namere i pomisli naše.

Prema tome, divna je navika obraćati se Gospodu od srca i kratkim molitvama u svakoj prilici i poslu, u početku sa: „Bože, pomozi! Gospode, blagoslovi!“, a na kraju sa: „Slava ti, Gospode! Blagodarim ti, Bože!“ U iznenadnim neprilikama, kakvom bilo iskušenju: „Gospode, spasi! Bože, milostiv budi meni grešniku! Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnog! Presveta Bogorodice, spasi nas!“

(Izvor: Kurir.rs/Nezavisnimediji)