Osnivač Svetovavedenjskog ženskog manastira u Ivanovu arhimandrit Amvrosije Jurasov rekao je za ljudi koji plaču nakon što im umre neko drag liju suze koje preminulom ne prijaju.

– Posle smrti bliske osobe neprestano osećamo tugu, naročito onda kad smo sami. Ništa nam ne ide od ruke. Šta da učinimo da izađemo iz takvog stanja? Za verujućeg čoveka nema tuge.

On ne može biti sam. On nema vremena za tugu. Treba da pročita Evanđelje, Psaltir, akatiste i kanone.

On ima mnogo posla. Ali, kada čovek ne radi i ne moli se, pristupa mu demon tuge i počinje da raspiruje u njemu tu strast – rekao je Jurasov za Baštu Balkana.

Rekao je i da treba odlaziti u crkvu i ispovedati se, kao i to da se treba moliti i za sebe i za umrlog, ali i za sve druge srodnike.

– Znam mnogo takvih slučajeva o kojima sam slušao na ispovestima. Neke je tuga savladala do te mere da je počeo da im se javlja đavo u vidu umrlog. A bilo je i ovakvih slučajeva.

ČUDOTVORNI MANASTIR ĐUNIS KOD KRUŠEVCA DANAS JE PUN ŽENA: Tu se malenoj Milojki ukazala Bogorodica i evo ŠTA JOJ JE PORUČILA! (VIDEO)

Otišao sam u jedan sibirski grad u kome smo nekad živeli u zemunici. Posetio sam dom naših suseda.

Tu je nekada živela Valentina, moja drugarica iz detinjstva s kojom sam se kao dete igrao. Čuo sam da se udala i kroz dve godine teško razbolela i umrla.

Njena majka je govorila: Kada je Valentina umrla, svakodnevno sam odlazila na groblje. Sav grob zalijem suzama.

Sedim tako jednom kod kuće i šijem, kad odjednom, čujem, neko kuca na vrata. Skinem naočare i kažem: “Slobodno” – zaključio je.

(Izvor: Telegraf.rs)