Foto: Freepik

Radnje sa polovnom garderobom niču gotovo na svakom koraku, a razlog je taj što je zarada od njih više nego dobra.

Ulaganja nisu velika, od 500 do 700 evra da bi se biznis započeo, kilogram garderobe na veliko može da se kupi i za jedan evro, a zarada zna da bude trostruka, pa čak i petostruka, kažu vlasnici.

Garderoba po veoma niskim cenama, ali i poznate robne marke po povoljnim cenama, te komadi odeće iz uvoza kojih nema kod nas u prodaji, razlog su zbog čega kupci uglavnom posećuju sekend hend radnje. Premda je uobičajeno da se misli kako su najčešći kupci oni sa niskim primanjima, to nije pravilo, jer dosta ljudi koji žele firmiranu odeću za male pare kupuje u takvim radnjama.

Zbog dobrog prometa, ali i niskih ulaganja, sve je više ovakvih prodavnica. Marijana Barugdžić vlasnica je sekend hend radnje u Šapcu na kojoj kupce privlači natpis „odeća za 100 i 50 dinara“, ali i njen izgled jer je obučena po poslednjoj modi.

Foto: Freepik

Cipele koje su na meni bile su 200 dinara, a u oglasima su oko šest hiljada, a pritom ove moje nisu nigde oštećene. Ovde imate stvari kakve ne možete da nađete u buticima sa novom garderobom. Ima stvari koje su još sa etiketom, ali i dobro očuvane nošene odeće. U drugim radnjama teško da možete da nađete pojedine komade odeće marki kao što su „Zara“, H&M, „Nike“, „Hugo Boss“, „Versace“, „Calvin Klein“, a među polovnom uvoznom garedrobom može svašta da se nađe – priča Marijana.

Samo u ulici u kojoj je njena radnja ima još desetak butika polovne odeće. Marijana kaže da i pored konkurencije može dobro da se zaradi. – Prvo sam držala butik sa garderobom iz Turske, a onda sam shvatila da je ovo daleko isplativije. Posle dve godine tvrdim isto. Videla sam da su to lepe stvari koje se prodaju i odlučila sam da krenem sa prodajom polovne garderobe. Niko ko je počeo sa ovim poslom nije zatvorio radnju, a broj prodavnica se samo povećava. Ipak, važno je imati malo bolju garderobu, jer ima onih koji dolaze samo zbog poznate marke – priča vlasnica butika u jednoj od prometnijih ulica u Šapcu.

Konkurencija je velika, u svakom gradu ima na desetine radnji sa polovnom garderobom, ali je u svim prodavnicama gužva. Marija priča da je najveća zarada ako se roba nabavlja direktno iz inostranstva, ali može da se opstane i ako se kupuje od preprodavaca. Da bi se počeo biznis, potrebno je od 500 do 700 evra.

Foto: Freepik

Kako do novca za pokretanje sopstvenog biznisa?

– Lokal u manjim gradovima košta oko 100 evra mesečno. Ako neko hoće da ide u Austriju ili Nemačku, ne treba mu više od 100 evra da plati kartu i sam donese garderobu. Ako kupujete u veleprodajama kod nas, takođe ne treba mnogo novca. Nedavno sam nabavila ceo kontigent iz Sente, a roba je dezinfikovana i bezbedna.

Postoje tri klase: prva, krem, ekstraklasa. Prva je najlošija, a ekstra je kvalitetna garderoba. Najjeftinija klasa košta od jednog evra pa do tri evra po kilogramu, a krem klasa je oko sedam-osam evra. Ja sam skoro kupila 15 kilograma po 4,5 evra. U tim džakovima je bilo 100 majica. Ako sam uložila 8.000 dinara, mogu da zaradim i do 25.000 dinara. Nekada može i petostruko da se zaradi – priča Marija.

Kupci dolaze zbog niskih cena i poznatih marki, ali i zbog originalnih komada kojih nema na našem tržištu. – Ova stvar je kvalitetna i originalna. Kad kupiš, znaš da je drugi neće imati. Majice za proleće, skoro nove, koštaju od 200 do 400 dinara, pantalone 300 do 400 dinara. Za 1.000 dinara možete kompletno da se obučete – kaže Marijana.

(Izvor: SrbijaDanas)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!