FOTO: DIANAFALZONE / INSTAGRAM

Popularna novinarka rešila je da progovori o problemu sa kojim se suočava mnogo žena. Dijana Falcone, novinarka i voditeljka Foks televizije, progovorila je javno o svojoj borbi sa endometriozom. Ovo je njena priča:

Bio je februar 2016. godine. Celog jutra trpela sam bolove, uveče sam prokrvarila iako nisam imala menstruaciju. Krvarila sam tako obilno da sam morala da menjam i tampon i uložak na 40 minuta. Naravno, otišla sam u hitnu pomoć.

– Možda je neki hormonalni disbalans izazvao krvarenje. Čisto sumnjam da je nešto ozbiljno. Bolje idite kući i javite se sutra ginekologu – rekao mi je lekar. Bila sam bespomoćna. Nisam mu verovala, ali nisam želela da ispadnem hipohondar niti da pravim scene. Otišla sam iz bolnice kao pokisla i noć provela guglajući svoje simptome.

Sledećeg jutra sam javila na poslu da sam bolesna i otišla kod ginekologa. Čim sam ušla u ordinaciju, suze su mi same potekle. Bilo mi je takvo olakšanje što će mojim bolovima i strahu doći kraj. Ali nije došao kraj. Posle rutinskog i brzog pregleda sonogramom, rekla mi je da ne vidi ništa. Nalaz urina pokazao je da nije ni kamen u bubregu.

– Verovatno je samo virus – rekla mi je i kao i lekar od sinoć, spomenula i mogući hormonalni disbalans. Moji bolovi je nisu zabrinuli. Ubeđivala sam je da znam svoje telo i da znam da nešto nije u redu. – Moguće, ali ja ne vidim ništa zabrinjavajuće – rekla mi je. Opet sam izašla iz ordinacije u suzama.

FOTO: DIANAFALZONE / INSTAGRAM

I narednog dana sam krvarila. Drugarica me je odvela kod svog specijaliste. Ovog puta, nešto smo našli. Neku masu na materici. Bila sam i uplašena i srećna što se ispostavilo da se nešto ipak dešava. Par dana kasnije, pozvala me je. Zvučala je nervozno.

– Test krvi je pokazao da su vaše jajne ćelije kao da imate 45 godina – počela je. Tu sam znala da nešto nije u redu. Imala sam samo 33 godine, a moj dečko i ja planirali smo dete.
– Kako da ih popravim? – pitala sam.
– Nikako. Ako budete planirali dete, moraćete na veštačku oplodnju. Ali to je sada manje važno. Imate agresivnu endometriozu. Moraćete na operaciju – rekla mi je.

Videla sam se i sa još jednim specijalistom koji je to potvrdio. Mesec dana kasnije otišla sam na operaciju. Kada su me otvorili, ispostavilo se da je situacija gora nego što su očekivali. Bolesno tkivo zahvatilo je i bešiku i jajnike, kao i matericu. To je objašnjavalo neizdrživ bol.

Sada, kada se osvrnem, znam da sam simptome imala pred sobom godinama, ali sam ih ignorisala. Recimo, piškila sam noću i po deset puta, a većina menstruacija trajala mi je duže od nedelju dana. Mislila sam da je to prosto način na koji funkcionišem.

Do tog trenutka mislila sam da je endometrioza prosto stanje u kome imate bolne menstruacije i probleme sa začećem. Sada znam da je to užasna bolest koja vam razara organe. Znam i da nema leka. Naravno, nisu svi slučajevi agresivni kao moj, ali ima i gorih, kada može doći i do histerektomije.

Imala sam dva izbora – da hormonskom pilulom pokušamo da blokiramo hormone i ublažimo mi bolove, ili da pokušamo da mi osnažimo jajne ćelije. Odlučila sam se za to drugo. U suštini, lekari su mi hiperstimulisali jajnike lekovima za plodnost i potom izvadili jajne ćelije, a 14 meseci kasnije, ponovo sam bila u strašnim bolovima i ponovo su me lekari ubeđivali da nije ništa strašno, da mi se samo grče mišići.

Sredinom maja, opet sam prokrvarila. Morala sam na operaciju da bi videli šta se dešava. Ispostavilo se da mi je slepo crevo takođe zaraženo bolesnim tkivom i izvadili su ga. Proširilo se i na creva i bešiku. Bila sam u bolnici četiri dana, a dok sam bila tamo, rekli su mi da ću biti plodna narednih šest meseci. Verovatno ću posle toga imati još jedan napad, i rekli su mi da nisu sigurni da će tada moći da mi spasu matericu.

Bilo je to mnogo straha, besa i frustracije. Moj lekar je stariji čovek, specijalizovao je baš endometriozu. Pričao mi je o svim slučajevima žena koje je imao koje nisu prepoznavale svoje simptome za razliku od mene. Pričao mi je i o ženama koje lekari nisu hteli da saslušaju. Rekao mi je da pričam sa svima o svom stanju.

Zato vam i govorim ovo. Kao što je muškarcima teško da govore o impotenciji, tako je i ženama sa endometriozom. Ali morate to da uradite – pričajte svima, naročito svojim lekarima – mnogi od njih ovo stanje ne shvataju ozbiljno.

Ja sam zahvaljujući veštačkoj oplodnji uspela da zatrudnim, i zahvalna sam do neba na tome. Ali i da mi nije pošlo za rukom, bilo bi sve u redu, jer sam jaka i jer mogu sve.

(Izvor: Žena)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!