Bile su to neslavne devedesete godine. I to one najgore, krizne, kada su na rafovima u robnim kućama stajale samo kofe senfa i kristalne vaze, a narod se snabdevao kod švercera po beogradskim ulicama.

Bulevar kralja Aleksandra (tada Bulevar revolucije) bio je i zvanično najpoznatija tržnica u prestonici, gde ste mogli da nabavite skoro sve – od igle do lokomotive.

Baš sa Bulevara dolazi i jedna od najurnebesnijih urbanih legendi Beograda koja dokazuju da naš narod nikada neće propasti. Šetajući po Bulevaru te „vesele“ ’93. godine mogli ste da vidite i ljude koji su na kartonskim kutijama prodavali sijalice. Ništa novo, ništa zanimljivo, rekli biste.

Međutim, jedan od njih prodavao je i one pokvarene – pregorele. Kada je upitan zašto to prodaje i ko bi normalan to kupio, prodavac se nasmejao i rekao da se narod „otima“ za pokvarene sijalice.

Šta će im to, bilo je logično pitanje.
– Kako šta će im, burazeru, pa da menjaju u firmi – glasio je odgovor prodavca.

Da, Beograđani su pregorele sijalice uvrtali u svojim firmama, a one „zdrave“ nosili kući, kako bi uštedeli koji dinar.

(Izvor: dnevno.rs)