Foto: Wikimedia Commons/art-catalog.ru

Sve do sredine XX veka, Rusija u svim njenim dotadašnjim pojavnim oblicima nije nikada bila na suprotnoj strani u odnosu na sve velike sile Zapada, već uvek sa nekim saveznik protiv nekoga. Uostalom, kao i svaka druga velika sila. Ali čak i tada je postojao opšti strah od tog medveda koji se iz pravca Azije nadnosi nad ostatak kontinenta.

Odnos između Rusije kao istočnoevropskog diva — u svim njenim pojavnim oblicima, od Ruske imperije preko Sovjetskog Saveza do današnje Ruske Federacije na čijem je kormilu Vladimir Putin od kojeg se diže kosa na glavi svakom pripadniku zapadnoevropskog političkog establišmenta — i Zapadne Evrope specifičan je i složen, istorijski gledano vrlo dvojak.

U prošlosti, naime, posebno do sredine XX veka, Evropa gotovo nikada nije bila ovako ujedinjena kao što je to danas, pa nije ni postojala sukobljenost svih velikih sila Zapada sa Rusijom. Ruska imperija pa potom i Sovjetski Savez pod Staljinom, uvek je bila saveznik sa nekom zemljom na našem kontinentu a protivnik neke druge. Primera radi, tokom Napoleonskih ratova bila je saveznik Austrije, Britanije i Pruske a protivnik Francuske, onda silom prilika saveznik Francuske, pa opet njen neprijatelj jer je odbila da implementira Napoleonov „kontinentalni sistem“, odnosno trgovinske sankcije prema Ujedinjenom Kraljevstvu, na šta se bila obavezala (zato je i došlo do one pogubne Bonapartine invazije).

Jedino (a i to delimično) odstupanje od tog pravila, bio je Krimski rat kada su Britanija i Francuska, skupa sa Osmanlijskim carstvom, udruženo udarile na Rusku imperiju, namerene da je spreče da se teritorijalno proširi na utrb propadajuće Turske (Nemačko carstvo u tom trenutku još uvek nije postojalo, postojale su nemačke državice od kojih je najmoćnija bila Kraljevina Pruska).

Foto: Wikimedia Commons/persuasivemaps.library.cornell.edu

Ali generalno, uvek su bili sa nekim protiv nekoga. Tako je bilo i tokom Prvog svetskog rata (do kojeg je, ruku na srce, došlo zbog niza zateznih savezništava: Rusi su ga imali sa Francuskom, a ova sa Velikom Britanijom, koja je usput bila obavezana da će štititi neutralnoj Belgije, pa je nemački sukob s Rusijom i napad na Francusku preko Brisela značio globalni konflikt), a onda i tokom Drugog (na početku kojeg je SSSR bio de fakto saveznik Trećeg rajha, dok ovaj nije pokrenuo Operaciju Barbarosa juna 1941. godine).

Nakon toga došlo je do Hladnog rata kada je zapadna, kapitalistička polovina Evrope pala pod zaštitu Amerike, a istočna, socijalistička polovina Evrope pod Ruse. Tada dolazi prvi put do opšteg suprotstavljanja, koje se devedesetih, pa i dvehiljaditih, bilo smirilo, ali onda ponovo razbuktalo ove decenije jer je (pojednostavljeno rečeno) Rusija pod Putinom stala na noge.

Međutim, čak i kada nije postojala ova suprotnost između Rusije i velikih sila „Zapada“ (to pod navodnicima jer govorimo o političkom zapadu Evrope, ne o geografskom), opšti strah od tog golemog ruskog medveda koji se iz pravca Azije nadneo nad ostatak Starog kontinenta — postojao je.

Ove dve karikature to dokazuju. Obe su iz 1877. godine, iz perioda takozvane Velike istočne krize koju je pokrenuo srpski Nevesinjski ustanak u Bosni i Hercegovini 1875, a koja se nastavila Aprilskim ustankom u Bugarskoj naredne godine, pa onda srpskim i crnogorskim ulaskom u rat protiv Turske, i konačno ruskim ulaskom u rat te 1877. iz koje su, kao što smo rekosmo, ove dve karikature.

Foto: Wikimedia Commons/nla.gov.au

Šta se tu sve dešavalo, šta su Rusi radili, koliku su Bugarsku nauštrb Srba stvorili pa morali da je se odreknu zbog pritiska Austrije i Britanije — nevažno je sada. Važne su ove dve alegorične karikature. Na jednoj, ruski medved je zapravo hobotnica, pa je u pitanju otvoreno anti-ruska karikatura.

Na drugoj, Rusija je vitez-osvetnik, i kao da je pozitivno prikazana, ali čak i na njoj postoji nešto zlokobno, postoji neki strah od Rusije koji je u njoj imanentan. Otuda i onaj naš naslov: sve se na Zapadu menja, samo je strah od Rusije večit. Možda je to i prirodno. Rusija jeste div koji se sa geografske visine nadnosi nad ostatak kontinenta.

(Izvor: Telegraf)

Šta vi MISLITE o ovome? Ostavite komentar
LAJKUJTE, PODELITE ILI POŠALJITE TEKST VAŠIM PRIJATELJIMA
loading...
loading...
loading...
loading...
loading...

Pratite nas na Fejsbuku i PRVI saznajte ono što drugi PREĆUTKUJU! Kliknite OVDE, lajkujte stranicu i pratite sve NAJVAŽNIJE vesti. Podelite sa prijateljima i budite u toku!