Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika. Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.

Advertisements

Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hristosa. Zato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Što se tiče imena Preteča, smatra se da ga je dobio jer je najavljivao dolazak Isusov i navodno ga među prvima prepoznao kao sina Božjeg.

Istoričari hrišćanstva podeljeni su kada je poreklo ovog svetitelja u pitanju. Jedni smatraju da je on bio Isusov brat od tetke, dok drugi tvrde da je to nemoguće dokazati. Međutim, jedno je sigurno – Sveti Jovan je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost.

loading...

Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo. Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.

Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.

Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.

Advertisements

Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.

Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.

Ruku Svetog Jovana pronašla je 1952. godine nova komunistička vlast koja ju je prisvojila i držala na nepoznatom mestu, sve dok crnogorski komunista Marko Orlandić nije 1978. naredio da se ova relikvija vrati crkvi.

loading...
Podelite sa prijateljima :-)