Foto: Jutjub/Printskrin

Posle kosovskih Albanaca, Vašington je našao nove saveznike za zatezanje užeta oko vrata Srbiji, ako se za tim ukaže potreba, među pristalicama Sulejmana Ugljanina.

Stranka SDA Sandžaka, čiji je lider Sulejman Ugljanin, koji je i predsednik Nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, obavestila je političkog savetnika Ambasade SAD u Beogradu da zahteva reviziju Akcionog plana nacionalnih manjina, u koji bi se ugradili zahtevi Bošnjaka.

U razgovoru je istaknuto i da se traži da se iz procedure povuče predlog zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina i zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da se formiraju nove radne grupe u kojima predstavnici manjina neće biti diskriminisani i čiji predlozi će se uvažavati.

Da uprostimo, Ugljaninova stranka izjadala se Amerikancima kako Srbija „ne želi da im da autonomiju“, ili da „prizna Sjeničku deklaraciju iz vremena Austrougarske kada su Bošnjaci zatražili da im se omogući samostalnost“.

Šta hoće Sulejman Ugljanin od Amerike, a šta Amerika od njega? Ovo nije prvi put da se Ugljanin obratio Amerikancima za „pomoć“ i na to podseća i naša sagovornica Andrijana Maksimović, politikolog iz Novog Pazara.

Ona navodi da je činjenica da svaki put kada se Ugljanin oseti marginalizovano na političkoj sceni on počne da oživljava stare ideje koje i danas inspirišu njegove pristalice, a to je status Bošnjaka, autonomija dela Srbije gde oni žive i tako dalje. Ono na šta naša sagovornica upozorava je uloga Amerike u toj priči.

„To dešavanje u Sandžaku prosto se vidi kao način da se država Srbija sabije uza zid. Da joj se stavi do znanja da ona nije tako bitan činilac u širenju NATO- a u ovom delu sveta, ali i da se pokaže da ništa nije do kraja rešeno i da ima još novih otvorenih pitanja“, navodi ona.

Ugljanin ili ne shvata, ili vrlo dobro shvata, dodaje ona, da je on za Amerikance samo sredstvo. „Upravo Sandžak je ono što Amerikancima treba sada kada znamo šta se desilo sa Kosovom, kako bi na neki način ucenjivali Srbiju. S druge strane, Ugljaninu su stranci potrebni da pokuša da ostvari ono što hoće“, kaže naša sagovornica.

Razlog zbog čega Ameriku zanima bošnjačko pitanje, navodi ona, treba pre svega sagledavati u činjenici da je Srbija van NATO-a. „Amerika na sve načina pokušava da omogući NATO-u da se proširi. Da li će to biti kroz vojne baze (deo Sandžaka je u Crnoj Gori koja je sada članica NATO-a) ili na neki drugi način, nije bitno, ali oni žele da osiguraju svoju poziciju ovde“, uverena je ona.

Ugljanin je inače nedavno od međunarodne zajednice zatražio da pomogne pitanje „trajnog rešenja statusa Sandžaka i statusa Bošnjaka kao naroda koji je autohton u Sandžaku, a momentalno čini brojčanu manjinu i u Srbiji i u Crnoj Gori“, a to je zato što je, kako je istakao Ugljanin, „etnički bio ubijan, proterivan i proganjan“.

(Izvor: Sputniknews.com)