TAJNA vatikanska organizacija Intermarium bila je pokrovitelj „pacovskih kanala“ za evakuaciju ustaša i nacista iz Evrope. Uvlačeći zapadne saveznike u prljave kombinacije pokušala je da dobije i Podunavsku konfederaciju srednjoevropskih katoličkih zemalja, pre nego što ih Crvena armija zauzme.

– Intermarium je jedna od najbolje čuvanih tajni Drugog svetskog rata i Hladnog rata jer je bila kompromitujuća i za Vatikan i za zapadne saveznike.

Najviše svedočanstva o njoj nalazi se u arhivima Kontraobaveštajnog-korpusa vojske SAD – kaže akademik Dragoljub Živojinović, koji je istraživao američke i britanske arhive.

U njima postoje dokumenti da su 1941. saveznici razmišljali o ideji obnove Habzburške monarhije.

– U Vatikanu su dugo osećali nostalgiju za Austrougarskom i razmišljali o njenoj obnovi. Po mišljenju mnogih kardinala, takvo rešenje bi zaštitilo katoličke zemlje i narode od komunizma, protestantizma i pravoslavlja.

Takva tvorevina predstavljala bi sanitarni kordon, pa je između dva svetska rata uživala veliku podršku Francuske i Britanije. Za takvo rešenje zalagala se i tajna katolička organizacija Intermarium (Međumorje), ali njeni planovi su bili mnogo ambiciozniji i uključivali su u buduću konfederaciju prostore između Baltičkog, Crnog, Egejskog, Jonskog i Jadranskog mora – kaže dr Živojinović.

Projekat je imao dodirnih tačaka sa težnjama francuske i britanske politike da niz novonastalih manjih i srednjih država posluži kao sanitarni kordon, ali s različitih pozicija, naglašava dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

– Francuzi su želeli Intermarium kao kordon protiv jačanja Nemačke, a Englezi kao branu od širenja boljševizma iz sovjetske Rusije. Britanske službe i Vatikan podržavali su samostalnu Hrvatsku i niz pokreta koji su delovali na prostoru Istočne Evrope i Balkana sa ciljem slabljenja ruskih pozicija – kaže dr Petrović.

Agitaciju u korist stvaranja Dunavske konfederacije započeli su u SAD 1941. pretendent na njen presto nadvojvoda Oto Habzburški i njegov brat Feliks.

– Oni su pokrenuli snažnu propagandnu kampanju uz pomoć katoličke hijerarhije u SAD. U junu 1941. nadvojvoda Oto je na predavanju u Kongresnoj biblioteci poručio da narodi Podunavlja žele stvaranje Dunavske konfederacije u kojoj bi živeli Austrijanci, Bavarci, Slovaci, Mađari, Slovenci i Hrvati. Bosna i Hercegovina i Vojvodina, po njegovim rečima, morale bi da se izjasne da li žele pristupanje – navodi Živojinović.

U to vreme, delovi Vojvodine i BiH bile su deo kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, gde se srpsko pitanje rešavalo po uputstvu Pavelićevog ministra pravosuđa Mileta Budaka: trećinu Srba pokatoličiti, trećinu iseliti, a ostatak pobiti. Kad se 1943. ratna sreća okrenula i nadbiskup Alojzije Stepinac sa dr Krunoslavom Draganovićem pokreće plan za spasavanje NDH.

– Draganović odlazi u Vatikan kao specijalni savetnik da uspostavi kontakte sa zapadnim saveznicima. Plan je bio da genocid Srba predstavi kao delo malobrojnih ustaša, a ne kao državnu politiku i da zahteva od saveznika da posle rata priključe nezavisnu Hrvatsku Podunavskoj federaciji katoličkih zemalja – navodi prof. dr Veljko Đurić Mišina.

Svedočanstva o ovoj misiji pronađena su nedavno otkrivenoj Draganovićevoj autobiogafiji.

– U Zagrebu sam imao razgovore s važnijim ljudima, kao s (Pavelićevim) ministrima dr Lorkovićem, dr Starčevićem, dr Sušićem i drugima i sa predstavnicima Hrvatske seljačke stranke: dr Farolfijem, dr Filipančićem, dr Krebekom i sličnima. Svi su oni bili najživlje zainteresovani za prelaz Hrvatske sa strane sila Osovine na stranu saveznika – zapisao je Draganović.

On je izradio memorandum za englesku vladu i predao ga britanskom ambasadoru u Vatikanu lordu Ozbornu, a i američki konzul u Carigradu dobija memorandum „Hrvatsko gledište o mirovnom sporazumu“.

– U memorandumu se tvrdi da su pravi predstavnici hrvatskog naroda Maček i HSS, oštro se napada general Dragoljub Mihailović i zastupa se ideja o stavaranju Podunavske konfederacije.

Kasnije, u memorandumu nadbiskupu Spelmanu, američki predsednik Ruzvelt je kao jedno od rešenja za Austriju predlagao da nadvojvoda Oto Habzburški osigura presto te zemlje. Ruzvelt je tada bio protiv obnove Jugoslavije i naginjao ka stvaranju nezavisne Hrvatske i Slovenije – navodi dr Živojinović.

Draganovićeva pisma pokazuju da je on preko diplomata u Vatikanu odražavao vezu sa ministrima jugoslovenske vlade u egzilu. Arhiv američkog Kontraobaveštajnog korpusa otkriva da je Miha Krek, ministar u izbegličkoj kraljevskoj vladi u Londonu bio jedan od najvažnijih Draganovićevih saradnika u prebacivanju nacista i jedan od šefova projekta Intermarium. Američki arhivi otkrivaju da je i Tito pokušao da ostvari kontakt s vrhom katoličke crkve u NDH.

– Svestan snage katoličke crkve i potrebe da obezbedi njenu podršku Broz je 1943. poslao Stepincu emisara s ponudom „da bude generalni vikar partizanskih snaga“. Nadbiskup je odgovorio da će prihvatiti ako ga papa Pije XII postavi na taj položaj.

Stepinac je ovo ispričao njujorškom advokatu Džemsu Mareju, koji ga je posetio 1952. u Krašiću. Ovaj je o tome izvestio državnog sekretara SAD Dina Ačesona – navodi dr Živojinović.

U avgustu 1944. Broz boravi u Italiji, gde u više navrata razgovara s Čerčilom, ali i sa šefom američke vojne službe OSS generalom Vilijemom Donovanom.

– Tito i njegova pratnja se ceo dan 9. avgusta zadržavaju u Rimu. Proveli su nekoliko časova samo u razgledanju crkve svetog Petra u Vatikanu. Broz nije dozvolio foto-reporterima da slikaju grupu, izvestio je OSS – kaže akademik Živojinović.

Britanske i američke službe posle 1944. izveštavaju da članovi jugoslovenske vojne misije u Rimu posećuju Državni sekretarijat Vatikana.

– Oni izveštavaju i da članovi jugoslovenske vojne misije održavaju veze sa Draganovićem, posećuju Zavod svetog Jeronima, poznat kao centar podrške ustašama u Vatikanu i kasnije „pacovskih kanala“. Pojedini sveštenici posećivali su Jugoslovensku vojnu misiju. Član misije Arso Milatović i Draganović su održavali veze i kasnije – navodi dr Živojinović.

U tom trenutku su već spremni „pacovski kanali“ za spasavanje nacista i ustaša preko Zavoda svetog Jeronima. Štamparija lažnih dokumenata u podrumu sedišta Hrvatske bratovštine Svetog Jeronima obezbedila je lažne papire za beg oko 30.000 Hitlerovih vojnika i njihovih saveznika, potencijalnih vojnika Zapada za rat sa SSSR. Projekat stvaranja sanitarnog kordona Intermarium je propao jer je Staljin u Jalti saveznicima Amerikancima rekao da neće dopustiti obnavljanje Austrougarske.

(Izvor: novosti.rs)