Foto: Wikipedia

Živojin Mišić je u srpskoj istoriji poznat kao vojskovođa koji se borio za slobodu srpskog naroda, ali ni uloga njegovog sina Aleksandra nije ništa manja. Aleksandar Mišić bio je jedno od šestoro dece Živojina i Lujze, ćerke bogatog Švajcarca nemačkog porekla.

Advertisements

Aleksandar je bio oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Posle sloma države u Aprilskom ratu, 11. maja 1941. godine kao penzionisani oficir u svojoj kući u selu Struganik dočekuje generalštabnog pukovnika Dragoljuba Mihailovića sa kojim donosi odluku o nastavku borbe protiv okupatora.

– Aleksandre, ti i ja ćemo podići treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari Solunci, ne obrukamo. Borićemo se do kraja – rekao je Draža sa vrata.

Tako je Aleksandar postao komandant Ribničkog četničkog odreda u Četničkim odredima Jugoslovenske vojske, obaveštajac i jedan od glavnih ustaničkih vođa uz Dražu tokom ustanka 1941. godine. Posle zauzimanja partizanskog Užica, Nemci su 3. decembra izdali naređenje za operaciju Mihailović, napad na njegove snage na Ravnoj gori.

Advertisements
Foto: Wikipedia

Draža je zajedno sa majorem Zaharijem Ostojićem bio u kući Mišića u Struganiku, a Nemci su se baš ovde zaustavili. U poslednjem trenutku Draža je uspeo da pobegne i to zahvaljujući svom domaćinu, majoru Aleksandru Mišiću.

Aleksandar je izašao pred Nemce i rekao: „Ja sam Draža Mihailović!“ Dok su se Nemci okupirali oko majora, četnički lider je pobegao. Aleksandar Mišić je uhapšen, a sa njim i njegov kolega, Slovenac major Ivan Fregl.

Nemci su ispitivali Mišića i Fregla, želeli su da saznaju gde je pobegao Draža Mihailović kakve su njegove veze sa Britancima. Pošto majori ništa nisu govorili, osudili su ih na streljanje. O njihovoj sudbini ispredane su razne legende. Jedna se odnosi na njihove poslednje želje pred streljanje.

Advertisements

Naime, novinar „Politike“ Bogoslav Boca Marjanović pisao je da je Mišić tražio da mu vežu oči i da mu se ne puca u glavu, dok je Fregl rekao da želi „da sam komanduje paljbom svoga streljanja i da im se dozvoli da u smrt idu rašniranih cipela.“ Nemci su ispunili želje majorima, a kad je Fregl zaustio da uzvikne „pali“, Mišić je skinuo cokule i gađao Nemce.

Postoji i neverovatna priča da su Nemci hteli da poštede život Aleksandru kada su čuli da ima nemačke krvi jer mu je majka germanskog porekla. – Pola vaše krvi je nemačko – navodno mu je rekao nemački oficir. – Ta polovina je istekla na Kolubari – odgovorio mu je sin Živojina Mišića, osudivši sebe na smrt.

(Izvor: Telegraf)

Lajkujte stranicu Beograd.in za dnevnu dozu zabave i pratite NAJVAŽNIJE VESTI!

Advertisements
Ako vam je tekst zanimljiv ili koristan podelite ga sa prijateljima :-)