Australijanci žele da bejbisiterke za 4 sata dnevno odu po decu, nauče ih stranom jeziku, naprave večeru i prošetaju psa. Srpske studentkinje često dođu na ideju (neke od njih ih i ostvare) da jedan deo godine provedu u nekoj evropskoj zemlji čuvajući decu za lep novac kojim bi ovde potom kupovale krpice, plaćale stan, možda došle i do auta.
Međutim, istina je obično dijametralno suprotna – ne samo što ne uspeju da zarade skoro ništa, već im po dolasku u neku porodicu natovare toliko posla da na kraju mogu samo da padnu u krevet i san. Jedan oglas objavljen u australijskom listu poprilično je ustalasao javnost jer je u njemu navedeno šta sve jedna mlađa bejbisiterka mora da radi i za kakav poražavajući honorar:
“Mi smo porodica iz Balmejna koja traži bejbisiterku za decu posle škole za 20 dolara po satu. Od osobe koju angažujemo očekujemo da bude s našom decom od 14.45 do 18.15 časova 4 puta nedeljno. Deca nam imaju 4 i 8 godina. Treba nam osoba koja poseduje vozačku dozvolu kako bi svojim autom pokupila decu posle škole i iz vrtića. Ta osoba mora imati savršeno znanje engleskog jezika kako bi našem starijem detetu pomagala oko domaćih zadataka.
Potrebno je da ume da kuva kako bi im pripremala večeru i užinu, zatim da šeta našeg psa, kao i da vodi računa da je kuća uredna i da ništa od stvari nije razbacano”, stoji u oglasu, prenosi News.com.au. To nije sve. Potrebno je da kandidatkinja ima sertifikat o čuvanju dece i pružanju prve pomoći a prednost je ako zna još neki strani jezik kako bi starije dete moglo da ga što pre uči.
Društvene mreže u Australiji su se usijale od komentara jer je ovakva zarada za njihov područje i standard, kako kažu, “smešna”: “Malo li je? Sve sve, ali i pas na sve to? Za 25 australijskih dolara (1900 dinara)? Da li ste vi ljudi normalni?”, jedan je od komentara. “Kako misle da ta devojka sve postigne za manje od četiri časa dnevno”, glasi drugi komentar. Navedeni primer je klasičan u ovoj oblasti poslovnih angažmana. Užasno mnogo se traži za nerealno mali novac.
Naše devojke neretko navode da im u Austriji, Nemačkoj ili Danskoj recimo za samo 300-400 evra mesečno natovare toliko obaveza da im se život smuči. Moraju da čuvaju decu, kuvaju, spremaju kuće i takođe ili šetaju psa ili da prave društvo najstarijim ukućanima. Pritom, ne smeju da koriste svako kupatilo u stanu, a u frižideru imaju poseban odeljak sa hranom samo za njih. Vrlo ponižavajuće, zar ne?
Ima i još gorih primera koji samo potvrđuju priče da je bejbisiting postao jedan od onih poslova koji se sve više izbegava. Da li vi znate za neko slično iskustvo dadilja koje rade u inostranstvu? Ostavite nam odgovore u komentarima.
(Izvor: Telegraf)