Jedna porezna savetnica je odlučila da javnosti otkrije istinu o životu Hrvata u Nemačkoj, priču iz njenog ugla. Ona je u pismu koje je poslala portalu croexpress.eu opisala sa kakvim se slučajevima susreće u praksi, a posebno istakla da veliki broj ljudi dođe u nemačku i počne da živi na granici svojih mogućnosti.
“Radim kao porezni savetnik i najviše radim s našim ljudima. Većinom sa ‘geverbašima’, jer je to bio najlakši put doći u Nemačku i ostvariti radni odnos; otvoriti Gewerbe, 75 odsto na Trockenbau (unutrašnji radovi, zidari, stolari i sl., op.ur.), kako već to ide.
Već dobro svima poznata priča; otvoriš Gewerbe, prve dve godine si oslobođen nekakvih davanja na državu ako ne pređeš prag od 17.500 evra, odnosno 23.500 evra, plate te 11 evra po satu, ne uplaćuješ ni penzijsko ni zdravstveno. I tako se provlače. Eventualno ženu negde zaposle na pola radnog vremena čisto da ima zdravstveno pa se preko porodičnog zdravstvenog i on osigura. Ali, to je sad nebitno.
S obzirom da pričam i nemački i hrvatski, većina se obrati meni, jer ta ista većina ne priča nemački pa tako svaki dan slušam svakojake situacije. Napominjem da je ovo je opšta kritika u kojoj se ne osvrćem na sve pojedince jer, naravno, nisu svi takvi.
Šta rade naši ljudi kada tek dođu u Nemačku?
Nakon mesec ili dva već uzmu mobilni telefon na ugovor. Većinom se radi o novijim modelima Samsunga ili iPhonea, čija mesečna pretplata s mobilnim telefonom iznosi oko 60 evra. Ipak, mora se pokazati da se radi u Nemačkoj svoj onoj raji u Hrvatskoj kad se ode na godišnji. Nakon toga verovatno uzmu po dva ili tri ugovora; za sebe, ženu i dete. To je 180 evra mesečno samo na mobilne telefone.
Nakon par meseci, raspituju se kako uzeti auto na otplatu. Jer, kako bi to bilo voziti stariji auto s hrvatskim tablicama i doći njime na godišnji u Hrvatsku. Ipak, radi se u Nemačkoj. Većinom se odluče za otplatu na rate, sveukupne vrednosti od 15.000 evra. Najzastupljeniji su Audi, Mercedes i VW. Rate su od 400 evra do 600 evra.
Sećam se jednog članka o gospođici koja je uzela nakon par meseci rada Mercedes A klasu pa je rekla da je to uspela nakon par meseci rada. Uspela je, ali da se razumemo – na Ratenzahlung (otplatu na rate, op.ur.), jer u Nemačkoj su najzastupljenije autokuće one koje drže Avganistanci i Turci. A kod njih, da se razumemo, možeš dobiti kredit i sa jednom platnom listom pa je verovatno i ona tako uzela. Ne kritikujem, palčevi gore jer je uspela.
Tu dolazimo do cifre, samo za mobilne telefone i za auto, od oko 750 evra. Dok plate stan i ostala davanja, od plate im ostane oko 200 evra. Na kraju, kada se treba ići na godišnji kući, podižu minuse u banci koje otplaćuju od godišnjeg do godišnjeg.
I ti isti koji su uzeli te automobile (nakon tri ili četiri meseca rada u Nemačkoj), dođu u Hrvatsku na godišnji i kažu: ‘Evo, uzeo sam ga na keš.’ Kakav keš? O čemu ti pričaš? Auto od 15.000 evra? I tako u krug. Eto, to je ono tipično jugo-zaduživanje. Svi žele biti viđeni i žive od godišnjeg do godišnjeg…”
(Izvor: Telegraf)