Treba se moliti i za sebe i za umrlog…
Osnivač Svetovavedenjskog ženskog manastira u Ivanovu arhimandrit Amvrosije Jurasov rekao je da ljudi koji plaču nakon što im umre neko drag liju suze koje preminulom ne prijaju. U ovakvom slučaju duša pokojnika nema mira.
Posle smrti bliske osobe neprestano osećamo tugu, naročito onda kad smo sami. Ništa nam ne ide od ruke. Šta da učinimo da izađemo iz takvog stanja?
– Za verujućeg čoveka nema tuge. On ne može biti sam. On nema vremena za tugu. Treba da pročita Evanđelje, Psaltir, akatiste i kanone. On ima mnogo posla.
– Ali, kada čovek ne radi i ne moli se, pristupa mu demon tuge i počinje da raspiruje u njemu tu strast – rekao je Jurasov.
Rekao je i da treba odlaziti u crkvu i ispovedati se, kao i to da se treba moliti i za sebe i za umrlog, ali i za sve druge srodnike.
– Znam mnogo takvih slučajeva o kojima sam slušao na ispovestima. Neke je tuga savladala do te mere da je počeo da im se javlja đavo u vidu umrlog – zaključio je on.
(Izvor: srbijadanas.rs)