Ideja „velike Albanije”, koja u poslednje vreme sve više dobija javnu podršku u Prištini i Tirani, a prećutno i u zapadnim centrima moći, ne ugrožava samo Srbiju već i stabilnost celog Balkana, čulo se juče na tribini „Velika Albanija: utopija ili stvarnost pred vratima” u Institutu za međunarodnu politiku.

Govoreći o 140-godišnjem iskustvu velikoalbanske ideje, dr Aleksandar Životić, docent na Filozofskom fakultetu, kaže da su se Albanci pokazali kao veoma uporni da traže saveznike iz kruga najmoćnijih sila koje su zainteresovane za prostor Balkana.

„Modernim rečnikom Albanci znaju da lobiraju tamo gde treba i da zauzvrat nude usluge tim silama na terenu. A istorija je pokazala da je ostvarivanje ideje ’velike Albanije’ uvek praćeno širokim spektrom nasilja, banditizma i kriminala”, naglašava ovaj istoričar.

Životić kaže da je raspadom Jugoslavije ceo prostor Balkana ušao u zonu uticaja zapadnih sila, čime je oživela i ideja „velike Albanije”. On je podsetio da su SAD još na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1946. godine Albancima rekle da odustanu od severnog Epira, obećavajući im kompenzaciju na severu, misleći pre svega na Kosovo i Metohiju.

Dr Milomir Stepić, naučni savetnik Instituta za političke studije, smatra da su danas glavni promotori „velike Albanije” – Tirana, NATO i Evropska unija. Govoreći o različitim modalitetima ovog opasnog velikodržavnog projekta kao što su „etnička Albanija“, „prirodna Albanija“, Stepić upozorava da bi ostvarivanje takvog sna dovelo do crtanja novih granica na Balkanu.

„Stvaranjem ’velike Albanije’, Srbija bi ostala bez 22 odsto teritorije, Crna Gora bez 36, a Grčka bez 11 procenata uključujući i ostrvo Krf. Najgore bi prošla Makedonija koja bi ostala bez više od polovine teritorije”, objašnjava Stepić.

I Životić i Stepić smatraju da su Kosovo i Metohija danas praktično središte ili pijemont projekta Velike Albanije. „Pogledajte kartu Kosova na kojoj su šest zvezdica. Tih šest zvezdica su regioni koji treba da se ujedine u projekat ’velike Albanije’”, ističe ovaj doktor geografskih nauka.

Jedna od glavnih karakteristika projekta „velike Albanije”, objašnjava Milomir Stepić, jeste da on ima podršku svih Albanaca bez obzira na versku i etnoregionalnu pripadnost, ali i političke prilike u svetu i na Balkanu. „Albanci su složni, ali i spremni na žrtvu da ostvare projekat ’velike Albanije’ tako što uspevaju da za svoje interese animiraju ključne aktere velikih sila”, dodaje Stepić.

Za Živojina Rakočevića, direktora kulturnog centra u Gračanici, u osnovi velikoalbanskog projekta je etnokratija. „Možda se nekome neće dopasti ono što kažem, ali u osnovi ’velika Albanija’ je danas ideološki, nacionalno i praktično zaokružena celina. A njen osnovni unutrašnji pokretač je uspostavljanje etnokratije na svim teritorijama na kojima žive Albanci na Balkanu”, ističe Rakočević.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji zatražila je da se o ovoj temi otvori dijalog sa intelektualcima iz Tirane i Prištine. Suprotstavljajući se stavovima Stepića, ona je rekla da u Albaniji ima i ozbiljnih stručnih glasova koji smatraju da bi se spajanjem dve slabe države, Albanije i Kosova, dobila jedna haos država. „Zanimljivo je da jedno istraživanje pokazuje da građani Albanije kao najveću opasnost ne percipiraju Srbiju već Grčku”, istakla je Jelica Minić.

Razloge zašto velike sile ozbiljno računaju na albanski faktor, po Ivi Viskoviću, profesoru Fakulteta političkih nauka, možda treba potražiti u demografskim razlozima. On je podsetio da je CIA u jednoj svojoj studiji projektovala de će 2050. godine Albanci biti najbrojniji narod na Balkanu.

Srđan Perišić, docent na Fakultetu za bezbednost i međunarodnu politiku Univerziteta Union – „Nikola Tesla”, kaže da na Balkanu već postoje dve albanske države, a da sada prisustvujemo stvaranju treće u Makedoniji. Zato je po njemu projekat zapadnog Balkana koji se zagovara iz Berlina za Srbiju zamka.

Po njemu, Srbija u tom trećem krugu zemalja koje nisu još ušle u EU ne može biti vodeća sila u regionu, kao što joj se govori, zato što je ta uloga namenjena velikoalbanskom projektu.

(Izvor: politika.rs)