Da su čuda moguća, potvrđuje nam priča sveštenika Nenada Andrića. Protojerej-stavrofor objašnjava „čudesni put“ brojanice iz Svetog Manastira Gračanice sa Kosova, koju mu je monahinja poklonila jer se pomolio za njenog bolesnog oca.

Monahinja Sara je svešteniku Nenadu darivala veliku brojanicu koju su lično isplele od vune monahinje gračaničke, i to je za njega kako kaže, bio poseban dar.

– Prošle godine, monahinja Sara iz svetog manastira Gračanice sa Kosova pozvala me je da se pomolim Svetom Nektariju za njenog oca koji je ležao na VMA u Beogradu. Čula je da tih dana idem na ostrvo Eginu, gde se nalaze mošti ovog velikog iscelitelja i zato me je pozvala.

Naravno, kao i svima koji me zamole za molitvu, prihvatio sam po svojoj svešteničkoj, a i ljudskoj obavezi da to ispunim. Monahinja Sara mi je zauzvrat darivala veliku brojanicu od 150 čvorova za Bogorodičino pravilo.

Brojanicu su lično isplele od vune monahinje gračaničke, što je za mene bio poseban dar – navodi on. Nakon toga je neznajući da je brojanicu izgubio, ona sasvim slučajno pronašla ponovo put do njega.

– Jednog julskog dana, u „naš“ porodični stan došao je član Bogomoljačkog pokreta iz Valjeva, brat Čedomir Matić. Uvek nam je drago kada nas on poseti, pa se saberemo oko njega svi u porodici.

Kazao je da se vraćao bratom od prijatelja, i da im je ispred pekare prišao pas lutalica, držeći u ustima veliku brojanicu. Držao ju je kao da je dresiran. Prišao je njima dvojici, stao im ispred nogu i spusti brojanicu. Podigao glavu i umilno ih pogledao. Uzeli su neoštećenu brojanicu, oprali i osušili – ispričao je

Nenad i njegovi ukućani su zatražili da vide brojanicu, složivši se da je pravo čudo da pas nije rastrgao brojanicu i da ju je baš ispred njih doneo.

– Sutradan dolazi brat Čedomir, još nije ni seo za sto – vadi da nam pokaže brojanicu koju mu je dobri pas doneo pred noge. Kako je izvadi iz džepa, ja mu je istrgoh iz ruke i uzviknuh: „E, ovo je moja brojanica, Kosovska. Monahinja Sara mi poslala iz Gračanice!“

Tek onda svi shvatismo – i brat Čeda i moja porodica – da je ovo pravo čudo. Da šareni pas lutalica donese brojanicu, koja je meni ispala iz mantije – najverovatnije ispred pekare kada sam ulazio u nju, u momentu kada sam novac za pogaču vadio te večeri.

I ova sveta Kosovska brojanica je i sada kod mene, više se od nje ne razdvajam. Bog nije dao da brojanica sa Kosova iz svete Gračanice propadne, jer su je plele monahinje, pune ljubavi i uz molitvu.

Verujem čvrsto, i celo je Kosovo izatkano ljubavlju naših predaka i uvek će biti naše, ma koliko pokušavali neljudi da ga otimaju i rastrgnu, naše je – srpsko! – zaključio je protojerej-stavrofor.

(Izvor: Telegraf.rs)