Da su tabloidi postojali u 18. veku, sigurno bi poludeli za porodicom ruskog seljaka Fjodora Vasiljeva, jer je njegova prva supruga Valentina, navodno rodila najviše dece na svetu.

Prema podacima lokalnog manastira, koji su se zatim slali vladi u Moskvu, gospođa Vasiljev rodila je između 1725. i 1765. godine čak 16 pari blizanaca, sedam „setova“ trojki i četiri puta četvorke. Preživela je dakle ukupno 27 porođaja, pa je rodila čak 69 dece.

– To zvuči fantastično. Mislim, 69 dece? Dajte, molim vas! – komentar je Džejmsa Segarsa, direktora Odeljenja za reproduktivnu nauku i istraživanje ženskog zdravlja na fakultetu Džon Hopkins.

Postavlja se stoga pitanje postoje li ograničenja kad je reč o tome koliko dece žena može prirodnim putem začeti i roditi? A savremena nauka tvrdi da je, bar u teoriji, brojka veća nego što biste ikad pomislili. Matematički gledano, lako je moguće izneti 27 trudnoća tokom 40 godina.

Pogotovo ako uzmete u obzir da trudnoće sa trojkama i četvorkama obično traju kraće od devet meseci.

To bi značilo da je tokom 40 godina, gospođa Vasiljev njih čak 18 provela u drugom stanju, što je manje od polovine vremena. Ali da li je to ostvarivo u stvarnosti, sasvim je druga priča, prenosi Express.hr.

Predugo plodno razdoblje

– Za početak, da li je uspela biti plodna tokom tolikog razdoblja? Žene dobijaju prvu menstruaciju sa 15 godina (zanemarite koliko se to danas promenilo, pričamo o 18. veku), a ovuliraju dokle god imaju dovoljnu zalihu jajnih ćelija, koje obično nestaju oko 51. godine. Doduše, i pre 50. rođendana, njihova plodnost opada, pa je „šansa za začećem, po cikusu, kod 45-godišnjakinje tek jedan posto mesečno – tvrdi profesorka sa Stanforda, Valerie Baker.

Kako žene stare, kvalitet i kvanitet jajnih ćelija se smanjuje. Tako se, kako se žena bliži perimenopauzi, povećava mogućnost abnormalnosti hromozoma, pa mnoge ovakve trudnoće završavaju spontanim pobačajem, za kojeg žene često i nisu svesne da se dogodio.

– Mnoge žene ne zatrudne nakon 42 ili 44 godine starosti, iako ćete povremeno čuti za trudnice u kasnim 40-ima – kaže Segars. Takođe, što je više trudnoća žena iznela, to je manja šansa za novim začećem, jer višestruki porođaji deluju na žensku polnu anatomiju.

A ako je gospođa Vasiljev bila pobornica dojenja, što je vrlo verovatno ako uzmemo u obzir da je živela na selu, njeno telo nije ovuliralo kao inače. Ova biološka metoda kontracepcije (iako nije potpuno sigurna), dodatno bi joj otežala sva ta brojna začeća koja je navodno doživela rađajući svoju silnu decu.

Fjodor i njegova supruga su dakle morali da imaju sreću (ili nesreću, zavisi kako gledate), da im se svaki put iznova „zalomi“ trudnoća i to čak i kad su bili 50-godišnjaci. Biološki sat ima puno smisla, ako gledamo sa evolucijske perspektive, budući da je trudnoća i porođaj težak „zadatak“ koji sa godinama ženama sve teže pada.

– Priroda želi da uvede ograničenja. Trudnoća je najteže fizičko iskustvo kroz koje žensko telo može proći – kaže Baker.

Porođaji nekad i sad

Težina porođaja je ono pri čemu se realno javljaju najveće sumnje u tolike trudnoće i porođaje koje je navodno preživela gospođa Vasiljev, pogotovo ako uzmemo u obzir da su se one odvijale pre skoro 300 godina i to još na selu u Rusiji, prenosi Express.hr.

Čak i u najrazvijenijim narodima, gde je carski rez svakodnevna mogućnost, smrtnost pri porođaju nije izumrla. U Ujedinjenom Kraljevstvu i danas, na svakih 100.000 porođaja, osam žena umre zbog problema vezanih uz trudnoću, pokazali su najnoviji podaci.

U međuvremenu, u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, Sijera Leoneu, na 100.000 porođaja, umre 1.100 žena. Šansa da je gospođa Vasiljev preživela 27 porođaja je vrlo mala.

– U prošlosti je svaka trudnoća predstavljala rizik za život majke – napominje Segars.

S tim da ne treba zanemariti ni da se kod višestrukih trudnoća povećavaju šanse za razvoj smrtonosnih komplikacija, poput krvarenja. Dalje, šansa da je toliko puta iznela višestruke trudnoće je gotovo neverovatna. Naime, reč je o izuzetno retkim začećima, a da su se ona ponovila toliko puta zvuči astronomski.

– Da je rodila samo 16 pari blizanaca, ja bih bio u šoku – kaže Džonatan Tili sa Nortistern falukteta, koji proučava matične ćelije i njihovo korišćenje kod neplodnosti i u ženskom zdravlju.

Još jedan razlog za sumnju je i činjenica da je prema Vasiljevoj priči čak 67 od 69 dece preživelo rano detinjstvo, a u 18. veku je smrtnost među decom bila velika čak i kad je bila reč o jednom detetu, koje je rođeno potpuno zdravo i u terminu.

– Sve i da danas četiri puta rodite četvorke, nisam siguran da bi svi preživeli – dodaje Segars. Konačno, tu je i pitanje koje se sigurno nameće svima, a pogotovo ženama. Koja žena bi to želela da prođe?

– Pomislite samo koliko je to stresno i naporno – kaže Baker.

Vasiljev je takođe imao osamnaestoro dece sa drugom ženom, koja je imala 6 pari blizanaca i 2 trojke, čime je on postao otac ukupno 87-oro dece. Od njih, barem 82 je preživelo prve godine života.

Prvi pomen ovog neverovatnog slučaja javio se 1783. godine u časopisu The Gentleman, gde se navodi da je informacija „ma koliko zapanjujuća, jeste istinita“, budući da potiče od engleskog trgovca u Sankt Peterburgu koji je to preneo svojim rođacima u Engleskoj, sa dodatkom da seljak trebalo da bude predstavljen carici, prenosi nationalgeographic.rs.

Ovo nije jedini slučaj

Džozef F. Smit, predsednik Crkve Isusa Hrista, takođe je imao veliku porodicu. Naime, on je poligamista, pa je sa pet žena dobio čak 48 dece.

(Izvor: Telegraf.rs)