Kada smo završili intervju, sirijski predsednik Bašar al Asad me je pitao za porodicu Milošević i rekao mi da ih pozdravim, otkriva vojni Analitičar Miroslav Lazanski i govori o tome kako je izgledao njegov intervju sa predsednikom Sirije.

Kakav je utisak na vas ostavio Bašar el Asad?

– Dočekao me je u jednoj običnoj kućici sa drvenim vratima, podseća na Dalmaciju, recimo. Lično mi je otvorio vrata i rekao: “Dobro došao, prijatelju“. Onda smo popili kafu i seli da radimo intervju. Pored njega je bio i semafor i imao sam 35 minuta… Ipak mi je dao 40.

Da li je bilo i nekog nezvaničnog razgovora sa njim?

– Jeste, posle intervjua me je pitao šta je sa porodicom Milošević. Rekao sam mu da je predsednik umro u ćeliji, da su Mira i Marko u Rusiji, a Marija u Crnoj Gori, koliko znam. Slušao me je, a onda mi je tražio da ih pozdravim. Kazao sam da nemam kontakt, ali da ću to reći medijima, pa će neko preneti. Istina je da nikad nisam upoznao Slobu.

Obišli ste mnoga ratišta. Koja je najopasnija situacija u kojoj ste se našli?

– Pored Čečenije, koja je vrlo opasna jer ima mnogo otetih novinara, Avganistan je sam po sebi rizičan, tamo sam bio šest puta sa sovjetskim vojnicima i sedmi put 11. septembra 2001, kada su Americi pale Bliznakinje. Bio sam prvi jugoslovenski novinar koji je ušao u Avganistan 1983.

Kada vam je život zaista bio u opasnosti?

Zatekao sam se na aerodromu u Prištini kada je pala ona bomba od deset tona. Ima i taj snimak na Jutjubu gde govorim, a iza mene gori aerodrom. To je možda najopasnija situacija u kojoj sam sebe izložio. To je bila jedna kasetna neeksplodirana bomba, ja se oko nje igram i pokazujem je, nožem sam oko nje obilazio. Pola sata kasnije na tom mestu je bio krater.

(Izvor: Srbijadanas.com)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!