Foto: Pixabay

Jedna rečenica bila je dovoljna da i danas, kao odrasla žena, zadrhtim kada mi je nešto smešno.

– Videla sam te danas dok si ležala na krevetu i smejala se. Izgledala si glupo – tim rečima je moja majka definitivno ubila moje samopouzdanje. Od tada, svaki put kada bih se zasmejala, krila sam šakom usta da bih sakrila razdvojene zube. Zatvarala sam uvek oči kada sam se smejala jer bi se, da ih ne zatvorim, suzile i naglasile moje okrugle obraze.

Verovatno nije mislila da izgledam glupo baš uvek kada se smejem. Možda sam se smejala nečemu što je njoj bilo glupo. Nikad to neću saznati jer nikada nisam skupila hrabrosti da je pitam pre nego što je umrla. Čak i da je sada živa, ne verujem da bih imala hrabrosti da je to pitam. A zanima me zašto je pomislila da sam glupa i još bitnije, zašto mi je to, pobogu, rekla.

Naravno da bih se i bez tog njenog komentara borila sa samopouzdanjem jer svako ima neki svoj kompleks. Ali nije moralad da i ona doprinosi mojoj nesigurnosti.

Međutim, ta oštra kritika i to iz usta osobe sa kojom sam provodila cele dane i na koju sam se ugledala ubila me je u pojam. Više nisam smela da se neobuzdano smejem, a i 15 godina kasnije, njene reči odzvanjaju mi u glavi kad god čujem nešto smešno.

Danas sam i ja majka. Gledam svog sina koji se igra na podu. Sav je zaobljen, ima krofnice na rukama i okrugle obraze. Oči su mu iste kao moje, a njegov smeh – melodija za moje uši. Kada se smeje, zatvori oči i krene da ciči, a onda krene grohot. Obožavam da to slušam.

Znam da ću kao majka mnogo puta omanuti. Izgubiću strpljenje i draću se na njega kad ne treba. Zaboraviću da mu spakujem užinu za školu. Razočaraću ga mnogo puta, ali nikad, nikad neću dozvoliti da ga navedem da posumnja da nije najsavršenije biće koje se ikada rodilo.

(Izvor: zena.blic.rs)

LAJKUJ I PODELI SA PRIJATELJIMA :-)
loading...
loading...
loading...
loading...