Foto : Pixabay

Imam 35 godina. Rođena sam u Beogradu, tu i živim. Završila sam fakultet, zaposlila se. Radim u velikoj kompaniji kao ekonomista i odlično mi ide. Ali, dok sam jurila karijeru privatni život je bio u drugom planu, tako sam sada solo. Već duže sam solo. Smeta meni, ali smeta još više mojoj sestri.

Sedimo pre neko veče i ona lista fejs. Rešila je da mi nađe dečka. OK, ni ja se nešto ne bunim. Za sebe je uvek znala lepo da odabere. Lista fejs i lice joj se ozari. Bingo! Našla mi je priliku, kaže.

Zna ga od 2002. godine. Fin dečko, tata vojno lice, on je vredan, idealan je partner za putovanja… Želi da nas upozna… OK, hajde neka nas upozna. Piše mu, on je oduševljen, kaže može četvrtak, ja klimam glavom…OK, četvrtak je dan D.

Četvrtak. Lije kiša. Gledam kroz prozor i razmišljam koji sam baksuz. Predveče me zove sestra, kaže javio se i večeras ne može ima neke obaveze. Ostavila mu je moj broj da se dalje dogovaramo sami. Pomislim, OK, taj se više neće javiti.

Sutra, već oko 10 stiže poruka. On je. Bio je u gužvi, frka u katastru, sređuje nešto za neki plac, izvinjava se, žao mu je, ali ako možemo ipak da se vidimo… I pre nego što sam pomislila da mu odgovorim, moji prsti su već kuckali “ da, naravno”. Dogovaramo se za subotu veče, nalazimo se u kraju, na piću pa idemo dalje. Baš ostavlja divan utisak.

Foto: Pixabay

Subota. Spremam se. Ne preterujem. Opuštena varijanta za prvi izlazak je OK. Vidim da kasnim u startu, mrzim tu svoju naviku, ali šta ću…Zovem ga da ne ulazi u kafić dok ja ne stignem.

Prilazim, pitam ga gde je, kaže stoji pored “fiće”. Klinačka fora, nešto mi je slatko. Upoznajemo se, on me grli… OK, možda mu je ritual, mada mi je malo glupo. Ulazimo u kafić on bira sto, bira i mesto na koje treba da sednem.

Dobro, da ne preterujem u startu da je kontrol frik… Javlja se nekoj ekipi u ćošku, ljubazan je. Vraća se za sto, prilazi konobar, ja naručujem kafu, on će kaže nanu. Pita ga konobar čaj od nane. On kaže ne, nego doneseš listiće nane, sveže i vruću vodu. Konobar ga gleda u čudu, ja gledam u pod. On se šepuri preko puta mene, ja već lagano počinjem da psujem sestru. Dobijamo piće, on je dobio listiće i vrelu vodu i počinje da veze…

Priča o Baliju, Tajlandu… priča ne staje… Prelazi na posao, u nekim silnim upravnim odborima je… Ja kao sada treba da steknem sliku da je baš važan… Već mi lagano ide na živce, ali sledećom rečenicom mi ipak vraća interesovanje. Priča da mu je tata umro kada je ima 23 i od tada se sam bori… Mislim se dobro, nije mu lako. Opet se vraća na sadašnjost. Muku muči sa nekim silnim placevima na Voždovcu, zato je stalno u katastru. Ima problem sa komšijama, ali ima dobre veze svuda pa će sve da reši… Priča i priča, OK hoće da ispadne muškarčina, dobro, preživeću…

Opet se vraća u prošlost, bio je oženjen, ona je bila druge vere, on je to odmah prekstio… Razveo se, ma baš me čudi. Ćutim i slušam ga. Šta ću. I u nekom mometu kada mi je zaista bilo žao što sam popila kafu i što ne mogu da makar pokušam da se udavim u šolji mirisne tečnosti, postavi mi pitanje. Hej, posle 45 minuta se udostojio da mi postavi pitanje.

Pita me gde radim… Smorena, onako iz šale kažem u prodavnici kuhinjske opreme i sekund pre nego što sam htela da izustim “šalim se”, on menja stav.

Počinje da mi priča da je u vezi, ali nije baš u vezi. Posvađao se sada malo sa njom. Ona je iz Novog Sada, super student, tata joj hirurg. Živi gajbi gde kvadrat košta 2.000 evra. Priča oduševljen o njemom ocu koji je mega…

Slušam ga i ne verujem. Šta me bre briga za nju, njenog oca i kvadrate… A onda, kao da sve ovo nije bilo dovoljno, kaže da ima super druga za mene. On je Slavko iz Kuršumlije je… jer ako već radim u radnji, momak iz Kuršumlije je super premija za mene. Da se razumemo, nemam ništa protiv Kuršumlije, ali on me je očigledno smestio tamo gde smatra da pripadam. Nisam njegova liga…

Pita me da li kuvam, odmahujem glavom, da li govorim engleski, odmahujem glavom. Mislim se čoveče tebi ću baš da kažem. Noga počinje da mi se trese, ne mogu da ga gledam dok mi nadmeno, on velika faca iz upravnog odbora, predlaže kako da se izvučem iz životnog čabra…

Više ga i ne čujem. Kupim jaknu, ustajem. Izlazimo. On bi da me vozi, kažem da ću da prošetam. Pozdravljamo se uz rečenicu da se vidimo kod moje sestre na svadbi. Šta da radim, kada nismo prilika.

(Izvor: Žena)

Šta vi MISLITE o ovome? Ostavite komentar
LAJKUJTE, PODELITE ILI POŠALJITE TEKST VAŠIM PRIJATELJIMA
loading...
loading...
loading...
loading...
loading...

Pratite nas na Fejsbuku i PRVI saznajte ono što drugi PREĆUTKUJU! Kliknite OVDE, lajkujte stranicu i pratite sve NAJVAŽNIJE vesti. Podelite sa prijateljima i budite u toku!