Najteža uloga u čovekovom životu svakako je biti roditelj. Najmanja roditeljska greška, učinjena iz nehata ili najboljih namera, može imati velike posledice u životu deteta.
Savesni roditelji često posežu za knjigama i savetima koji su razni sveštenici, psiholozi i ostali mudri ljudi ostavljali. O vaspitanju i obrazovanju dece pisao je i Sveti vladika Nikolaj.
Ostala je čuvena njegova izreka da “nije obrazovan onaj koji ima škole, već koji ima obraza” i u tom duhu, hrišćanskom i pravednom treba i da vaspitavamo svoju decu.
Nije obrazovan ko ima škole, nego ko ima obraza
Koliko je današnji sistem vrednosti iskrivljen i pogrešan može se najbolje primetiti baš u vaspitanju dece. Pod vaspitanjem računa se ne isključivo škola, koja predstavlja samo jedan deo toga, već i kućno vaspitanje, određivanje ispravnih vrednosti i pravog cilja u životu deteta.
Već je mnogo puta ponovljeno da našu decu vaspitavaju televizijske emisije i kompjuter… Ipak, kakav je zapravo odnos roditelja prema deci, kakve im vrednosti oni usađuju od najranijih dana? Za šta bi deca trebalo da se bore i kako da se ponašaju? Koga im navode kao uzore i kakvo ponašanje hvale kod svoje dece?
Da današnji svet počiva na materijalizmu, to nije ništa novo rečeno. Situacija koja iskreno pogađa svakog iskrenog Pravoslavca ali i druge verujuće i čestite ljude širom planete ima koren upravo u današnjem vaspitanju i obrazovanju dece. Svako ko jeste ili očekuje da nekad bude roditelj treba da se zapita nekoliko pitanja:
Da li je za njegovo dete bitnije da bude dobar učenik ili dobar čovek?
Da li njegovo dete uči zbog znanja i radoznalosti ili zbog ocena?
Da li više brine da prehrani i obuče svoje dete ili o njegovom razmišljanju i stavu?
Da li želi da njegovo dete zaista bude pametno i obrazovano ili samo da se hvali pred ljudima njegovim uspehom?
Ambicija, karijera, novac, funkcije… Koliko samo ljudi izgube dušu da bi stigli do toga! Koliko im samo pohlepa prekrije sve vrline! A gde je koren tome?
Koren je u samom početku, kada se inteligencija i volja deteta usmere u pogrešnom pravcu. Pošto od znanja “nema leba”, roditelji još na samom početku školovanja savetuju deci da trče za ocenama, nameću im pritisak jer drugačije moraju da “uspeju” u životu. A da li je to zaista uspeh?
Da li je zaista uspeh to što piše u svedočanstvu ili indeksu? Nije! Uspeh je ono što je čovek postao kroz sve te godine! Uspeh je znanje, uspeh je vrlina, a ocene, diploma i funkcija su bezvredne ako su prva dva izgubljena u trci za njima!
Zato decu ne treba prisiljavati da uče kako bi sutra “bilo nešto od njih”. Dobar čovek možeš da budeš sa bilo kojim uspehom. Decu treba usmeriti da znanje stiču radi samog znanja, ne zbog ocena. Tako će se sa dece skinuti težak pritisak. Ne treba im savetovati da se “uguraju ili provuku jer danas ne može drugačije”.
Ne treba ih prilagođavati pokvarenom duhu vremena, niti im najgore osobine predstavljati za najbolje, samo zato što donose ”uspeh”. Od njih treba napraviti dobre ljude a ne dobre takmičare.
(Izvor: Opanak)