Foto: Pixabay

Čula sam za popularan trend „prazne koverte“. Kod nas ih nije bilo. Međutim, dogodilo se nešto što zaista ne mogu da shvatim. Toliko, da me ni prazna koverta ne bi iznenadila kao što je ovo!

Od kada smo suprug i ja počeli da planiramo svadbeno veselje, ni u jednom trenutku nisam razmišljala o tome koliko će novca određeni gosti staviti u kovertu. Ali, da budem iskrena, na pitanje šta bih volela da dobijem za poklon jasno sam odgovarala: „Šta god da ste planirali bolje stavite u kovertu, to nam je potrebnije.“

Koliko god da mi je bilo neprijatno da izgovorim ovu rečenicu, morala sam. Uostalom, svako želi novac samo se svi prave fini, pa ne pričaju o tome. Jednostavno, danas živimo u vremenu kada će vam roditelji finansirati svadbu ili ćete je vi i vaša jača/lepša polovina sami isplatiti.

Suprug i ja smo spadali u drugu kategoriju, a venčanje smo planirali da isplatimo od dobijenih koverti. Stoga, novac nam je bio neophodniji od veš-mašine, na primer.

Iako sam, onima koji su me pitali, jasno stavljala do znanja da nam kao poklon daju novac, uopšte nisam razmišljala o tome koliko će koverta biti „teška“. Jedino što smo želeli suprug i ja je da budemo na „nuli“.

Nije nam bilo važno da „zaradimo“ od svadbe već da se tog dana sa najbližima i najdražima lepo provedemo, obeležimo taj dan i nakon njega uspemo da platimo celikupnu organizaciju venčanja… samo to.

Veselje smo napravili jer smo želeli da krunišemo našu ljubav pred bliskim ljudima. Da uživamo u tako važnom danu i da se zajedničkim korakom popnemo na stepenik koji vodi ka najlepšim vratima – tamo gde se krije naša buduća porodica. I to nam je zaista bilo najvažnije. Dan je prošao veoma brzo, a sada je, već sigurno, jedan od najlepših u mom životu. Od poklona smo uspeli da isplatimo sve, a ostalo nam je i „preko“.

Ipak, dogodilo se i ovo… Čula sam za popularan trend „prazane koverte“. Kod nas ih nije bilo. Međutim, dogodilo se nešto što zaista ne mogu da shavatim. Toliko, da me ni prazna koverta ne bi iznenadila kao što je ovo!

Pre nego što vam kažem o čemu je reč, moram da vam postavim jedno pitanje: „Da li biste imali obraza da dođete na svadbu bez poklona, bez ičega?! Pritom da već sutradan pričate kako ste se „rasturili“ od hrane i alkohola…“ – Ja, ne! A, vi?

Takve sam goste imala! Ne mnogo, ali ih je bilo. Toliko dovoljno da shvatim da ljudi više nemaju stida. Kada me je jednom prilikom drugarica pitala koliko novca da stavi u kovertu, rekla sam joj da se uopšte ne opterećuje. Sve u skladu sa mogućnostima.

Osobi koja je kao poklon donela 30 evra, zahvalila sam se na identičan način kao onoj koja je dala 300. Nema razlike, poklonu se u zube ne gleda. Sve mogu da razumem. Nemaštinu pogotovu. Ali, da se bez stida i srama pojavite bez ičega – to ne mogu da razumem!

Uvek polazim od sebe. Koliko god da nemam, set šolja ili 10-20 evra bih mogla da priuštim. Posebno jer se svadbe zakazuju mesecima ranije, i dovoljno vremena ima svako od nas da se na venčanje pojavi sa poklonom koji (na neki način) predstavlja i zahvalnost mladencima na pozivu. Pođite od toga da oni finansiraju vaše mesto koje se kreće u proseku od 23 do 27 evra. Toliko od mene. Ako grešim, recite.

(Izvor: Kurir.rs)