Naša pozicija je danas bolja nego što je bila i ne znači da neće biti još bolja za 20 godina. Zapadu se žuri, ali uprkos pritiscima na srpske lidere, ne treba žuriti. Vezivanje statusa Republike Srpske za Kosovo i Metohiju može još da čeka, kao što Kina strpljivo vraća Tajvan.

Advertisements

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u poslednjih nedelju dana dva puta je javnost obavestio da će od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zatražiti da za briselski sto, uz pitanje Kosova i Metohije, na dnevni red stavi i RS.

„Nisam sa njim (Vučićem) o tome razgovarao, ali ću ga zamoliti da ne odvaja pitanje statusa Republike Srpske od pitanja Kosova“, rekao je Dodik pre nedelju dana.

Juče je to ponovio: „Od Vučića tražim da na dnevni red uz Kosovo stavi i Republiku Srpsku. Ja ga molim, moglo to proći u Briselu ili ne“, rekao je Dodik. Ostala je nepoznanica da li je u međuvremenu sa Vučićem o tome razgovarao, ali je ovoga puta u prilog svom stavu naveo nekoliko konstatacija.

Advertisements

Kosovo, za koje se pre samo nekoliko godina verovalo da je „gotova priča“, predsednik Srbije je uspeo da vrati na dnevni red, što je potvrdila i nemačka kancelarka Angela Merkel, ocenom da Nemačka jeste priznala Kosovo, ali da se ništa ne može dogoditi bez dogovora Beograda i Prištine.

loading...

Srbija i Republika Srpska su postale značajniji faktori nego što su bile, a uz to, ovo je najbolji period saradnje Republike Srpske i Srbije, ocenio je Dodik.

Drugim rečima, ima dovoljno razloga da veruje da je ovo pravi trenutak da i pitanje statusa RS bude otvoreno za međunarodnim stolom. Uostalom, Dodik je oktobra prošle godine, u intervjuu za „Dojče vele“, precizirao da na mapi Balkana, za 10 godina, RS i sever Kosova i Metohije vidi kao deo Srbije.

Advertisements

On je tom prilikom rekao da radi na stvaranju političkog ambijenta koji je neophodan da to bude barem delom prihvaćeno i u okruženju i u Evropi. Posebno je tada ukazao na to da u slučaju nezavisnog Kosova, u slučaju da Beograd na to pristane, isto pravo mora da postoji i za Republiku Srpsku, koja je poseban entitet u BiH.

loading...

Nije to prvi put da se pitanja RS i Kosova i Metohije dovode u isti kontekst. Dragomir Anđelković je jedan od ovdašnjih analitičara koji veruje da ima prostora za dogovor o teritorijalnoj podeli Kosova, kao rešenju za budućnost, ukoliko se to pitanje veže za status Republike Srpske. I aktuelni šef diplomatije Srbije Ivica Dačić je kao lični predlog u avgustu prošle godine izneo ideju o razgraničenju.

Mišljenja o vezivanju sudbina RS i Kosova bilo je i među akterima u međunarodnoj zajednici. Tako je pre godinu dana bivši analitičar američke Nacionalne bezbednosne agencije Džon Šindler u „Njujork obzerveru“, listu čiji je vlasnik Džared Kušner, zet i savetnik predsednika SAD Donalda Trampa, ocenio da „Zapad mora da ispravi greške koje je napravio u jugoistočnoj Evropi, pre nego što to uradi Kremlj“.

Advertisements

Pošto je, kako je objasnio, „velika Albanija“ neizbežna, Republika Srpska treba da se pridruži Srbiji, kao što odavno želi. Budući da niko ne može razumno da objasni zašto se komunističke granice Srbije mogu menjati, a granice BiH ne mogu, NATO i EU treba da zaustave to licemerje zbog kog Srbija samo dodatno prezire Zapad, obrazložio je Šindler.

Takav je bio i jedan od saveta stratega državne sekretarke SAD Hilari Klinton, od kojih je u vreme dok je bila kandidat za predsednika, u jesen 2016. godine, naručila izradu plana za „finalno rešenje Balkana“.

Zvanični stav SAD, ponovljen krajem prošle godine, u tom pitanju je, naravno, ostao nepromenjen — ne postoje paralele između Republike Srpske i Kosova, a SAD su u potpunosti posvećene suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH.

loading...

Analitičar Boško Kozarski napominje da je jasno da u dejtonskoj Bosni i Hercegovini, koja je podeljenija nego pre ratova devedesetih, predsednik RS Dodik već dugi niz godina radi na državnosti RS.

Povlačeći paralelu, gledajući kako to Priština sve radi izvan međunarodnog prava, odnosno Rezolucije 1244 UN, potpuno je shvatljiva i Dodikova želja da se i priča o RS uvede u institucije EU, dakle van UN, koje nadgledaju sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kaže Kozarski za Sputnjik.

Iako postoje ideje o vezivanju jednog i drugog pitanja, on je, ipak, skloniji mišljenju da bi u ovom trenutku i dalje trebalo to da se razvija kroz dva paralelna procesa, baš zato što je pozicija Srbije i RS danas bolja nego što je bila pre osam-deset godina. Pogotovo što, po njegovoj oceni, Srbija ima dobru poziciju zbog Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma, jer je njihov garant. Od toga, smatra on, ne bismo smeli da odstupimo.

„Očigledno je veliki pritisak na sve srpske lidere u regionu, i na Vučića i na Dodika, kako bi se u kratkom roku rešila pitanja koja nije moguće rešiti tako brzo i lako“, kaže Kozarski. Otuda i spekulacije o vezivanju Kosova i Metohije i RS u nekom vidu kompenzacije — ako se odričemo jednog, tražimo drugo.

Sagovornik Sputnjika smatra da je, kada je reč o statusu RS, izvesno da će se u godinama, možda i decenijama pred nama, događati određene promene u podeljenoj BiH. On se nada da će vremenom ta pitanja biti rešena bez sukoba, dogovorom.

Slikovita Dodikova priča da od Kineza nikada nećete čuti, „Tajvan će za godinu dana biti naš“, ali polako, strpljivo, hoće za 70-80 godina, upravo ukazuje, po mišljenju Kozarskog, na pravi put. „Zato, ne treba žuriti, kao što Kina ne žuri. Naša pozicija je danas bolja nego što je bila i ne znači da neće biti još bolja za 20 godina“, zaključio je ovaj analitičar.

(Izvor: Mira Kankaraš Trklja/sputniknews.com)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!