Kako bi Evropa i svet izgledali da je kojim slučajem Adolf Hitler umesto bilo kog od svojih pogrešnih poteza napravio ispravan (iz njegove perspektive, razume se), i da je na kraju njegov Velikonemački rajh izašao kao pobednik tog epskog okršaja između globalnih titana koji se pretvorio u najveću klanicu koju je svet video – svakako je najomiljenije pitanje iz domena alternativne istorije.
Postavljaju ga neonacisti, postavljaju ga i tvrdokorni antifašisti, kao i oni između. Dok prva grupa to čini žaleći za izgubljenim svetom koji se nikad nije ostvario, druge dve to rade iz čistog mazohizma.
Ne znamo ko je tačno autor karte koja je pred vama, ali je očigledno neko ko je dobro upoznat sa zbivanjima i istorijom Evrope a posebno Balkana.
Jednu generaciju nakon Drugog svetskog rata, 1973. godine, Stari kontinent bi bio drastično drugačiji nego što jeste. Veći deo Istočne Evrope bi bio podeljen na rajhskomesarijate (Ostlandski, Ukrajinski, Moskovski i Kavkaski), Poljska bi i dalje bila Generalno gubernatorstvo pod direktnom kontrolom Berlina (mada je ipak verovatnije da bi naša braća Poljaci kao i Rusi bili istrenljeni do tada, a njihova zemlja u potpunosti anektirana), Rumunija bi dobila nazad Moldaviju, Slovačka bi bila mađarski protektorat.
Krim i oblast severno od Krima bili bi deo Velikonemačkog rajha pod imenom Gotenland, odnosno Gotska zemlja (pre oko hiljadu i po godina, Goti su zaista vladali Krimom i celim tim prostom, i dugo su tu bili prisutni; sve do 20. veka bilo je na tom poluostrvu gotskih zaselaka).
Na zapadu i severu Evrope, pak, Belgija, Holandija, Danska i Norveška bi bile četiri odvojena rajhskomesarijata, Italija bi imala Istru i zapadne delove današnje Slovenije, dok bi sve ostalo u Srednjoj Evropi “progutala” Nemačka (najvažnija je tu Švajcarska, pošto je Nemačka već u toku rata “progutala” Češku i istočne delove današnje Slovenije).
Balkan. Pre nego što pređemo na sudbinu Srbije, pomenimo najinteresantniji momenat ove karte (objektivno najinteresantniji): Bugarska bi dobila celu Istočnu Trakiju. To znači celo jugoistočno poluostrvo Balkana, ono gde je u našoj stvarnosti poslednje tursko uporište u Evropi na kome se nalazi Istanbul. Drugim rečima, Bugarska bi dobila Istanbul kao kaznu za to što je Turska odbila da se priključi Trojnom paktu.
To ne bi bio kraj bugarskim akvizicijama: oni bi držali i sve slovenske krajeve Makedonije i istočnu Srbiju: granica Bugarske sa Nezavisnom Državom Hrvatskom bila bi na Moravi. Albanci bi držali Kosovo i zapadnu Makedoniju te istočne i jugoistočne delove Crne Gore koji su naseljeni etničkim Albancima, a izgleda i delove zapadne Grčke.
Nezavisna Država Hrvatska bi se proširila čak i više nego što se bila proširila u toku samog rata: pored Srema, dobila bi na poklon od nacista Banat, Mačvu, dobar deo zapadne Srbije, Beograd i centralnu Šumadiju sa Kragujevcem.
Ostatak srpskih zemalja (Raška, užički kraj, sever Kosova i zapadni delovi niškog kraja) bi pripao Crnoj Gori, koja bi bila marionetska država u italijanskoj sferi uticaja. Pitanje koje sad svi Srbi postavljaju, verovatno, glasi: zar zaista mislite da bi Srbi tek tako ćutali i da ne bi digli ustanak u NDH u kojoj bi bili brojniji od samih Hrvata?
Bi. Srbi bi digli ustanak, i bili bi žrtve najvećeg i najbrutalnijeg genocida koji je svet ikada video. Ustaše bi, uz vojnu, materijalnu, logističku i političku podršku Trećeg rajha, jednostavno pobile sve Srbe. 1973. godine, u kojoj je vremenski smeštena ova alternativna istorijska karta, u Beogradu i Mačvi i Banatu i centralnoj Šumadiji, verovatno ne bi bilo živog Srbina.
Svi znamo šta se dešavala sa Srbima u NDH tokom samog rata, a evo još jednog priloga tezi da bi nas ustaše sve pobile uz pomoć nacista: kada je Pavelić posetio Hitlera ovaj mu je rekao da će Hrvatska, ako želi da bude stabilna i kompaktna, morati da se suoči sa barem pedeset godina nacionalno netolerantne politike (dakle, da se Srbi uklone iz jednačine).
(Izvor: Telegraf)