Foto: Printscreen

U bombardovanju Beograda 6.aprila 1941. godine izgorela je pisana baština srpskog naroda ­- 1.424 ćirilska rukopisa nastala između 12. i 18. veka. Samo dve knjige spasile su se spletom srećnih okolnosti! Čudom!

U prvom nemačkom naletu na Beograd poginulo je 2.274 ljudi, porušeno 627, a oštećeno više od 8.500 zgrada. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka, tada smeštena na Kosančićevom vencu – potpuno je izgorela, a sa njom i 500.000 knjiga i časopisa objavljivanih od njenog osnivanja 1832. godine do tada.

Nenadoknadiv gubitak predstavljaju nestale retkosti i unikati: 1.424 ćirilska rukopisa od 12. do 18. veka, među kojima je i stotinak rukopisnih knjiga na pergamentu i inkunabula, knjiga štampanih pre 1500.godine.

Prilikom predaje partizanima, nemački general Ler na pitanje o ovom varvarskom činu izjavio je: „To je bila zapovest mog Firera. Naredio mi je da porušimo Beograd, da razbijemo Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku Srbije, pa tek ono što je za nas vojnički interesantno!“ Prema dnevniku Milana Škera, tada prevodioca u partizanskoj delegaciji, iz kojeg ovo citiramo, na pitanje: „Zašto baš biblioteku?“, Ler je odgovorio: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.“

Foto: Printscreen

Samo dve stare knjige iz Narodne biblioteke tada su čudom izbegle uništenje. Monah Marko, koji se potpisivao kao „grešni taha monah Marko“ bio je vrstan pisar, a do današnjih dana ostalo je u svetu sačuvano nekoliko njegovih knjiga. „Taha“ u potpisu je izraz skromnosti, i znači „navodni“, „tobožnji“, „kobajagi“, a upotrebljavali su ga brojni pisari-monasi kako bi istakli nedostojnost sopstvenom poslušanju.

„Zbornik srpskih žitija taha monaha Marka“, nastao između 1370. i 1375. godine na Svetoj Gori, sadrži prepise nekih od najvažnijih dela srpske srednjovekovne prozne književnosti. To su: „Žitije sv. Simeona“ od Savinog učenika Domentijana, zatim, najstariji sačuvani prepis Teodosijevog „Žitija sv. Save“ i „Pohvala sv. Simeonu i sv. Savi“ od istog pisca, i „Hilandarski tipik“ sv. Save.

„Zbornik srpskih žitija taha monaha Marka“ Narodnoj biblioteci pripada od 1914. godine, ali se u vreme aprilskog bombardovanja 1941. i uništenja zgrade na Kosančićevom vencu našao nekoliko stotina metara dalje, u Kapetan-Mišinom zdanju. Akademik Vladimir Ćorović, istoričar, odneo je „Zbornik“ u svoj kabinet uprkos zabrani da se ova vredna knjiga iznosi iz Biblioteke, i taj je čin nediscipline knjigu spasio. Posle oslobođenja, 1944. godine, „Zborniku srpskih žitija taha monaha Marka“ je vraćen biblioteci. Sam Ćorović, sa grupom jugoslovenskih političara, napustio je pred okupatorima zemlju, ali su Nemci 12. aprila iznad Grčke oborili njegov avion.

Foto: Printscreen

Druga rukopisna knjiga iz Narodne biblioteke koja je „preživela“ 6. april je „Prizrenski prepis Dušanovog zakonika“. Na početku Prvog svetskog rata, osoblje Biblioteke ovu, i druge vredne knjige, spakovalo je u metalne kutije i utovarilo na voz za Kragujevac. Kompozicija je, međutim, napadnuta i zapaljena, a nemački oficir Fon Vilkens naredio je da se iz plamena spasava sve šta može. Tako je sačuvana i metalna kutija sa ovim rukopisom. Fon Vilkens ju je predao lokalnim vlastima, a oni su mu je, ne prepoznajući njenu vrednost, ostavili za uspomenu. Posle rata, Fon Vilkens je „Prizrenski prepis“ ponudio na prodaju. Tako ga je, preko jedne knižare u Lajpcigu, zajedno sa nekim drugim vrednim knjigama, Narodna biblioteka kupila, ali nije vraćen Biblioteci već – Umetničkom muzeju. Na sreću, jer da jeste, izgoreo bi u bombardovanju.

(Izvor: Kurir)

Šta vi MISLITE o ovome? Ostavite komentar
LAJKUJTE, PODELITE ILI POŠALJITE TEKST VAŠIM PRIJATELJIMA
loading...
loading...
loading...
loading...
loading...

Pratite nas na Fejsbuku i PRVI saznajte ono što drugi PREĆUTKUJU! Kliknite OVDE, lajkujte stranicu i pratite sve NAJVAŽNIJE vesti. Podelite sa prijateljima i budite u toku!