Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine, ali njegov duh i mudre reči ostaju zauvek sa nama.

Poruke koje nam je ostavio u amanet

Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade. Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.

Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.

Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.

Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.

Anegdote po kojima ćemo ga se sećati

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio: „To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.“ Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun: „Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.“

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?“ kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu“, a patrijarh mu je na to odgovorio: „Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.“ Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže: „Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom“ o pojasu. Na to je rekao: „Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.“

Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se „uzalud ne bi trošila struja“, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao: „A ti na to trošiš struju?“

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi „prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju“ i da nije zgodno, patrijarh nije popustio: „Znate, svako vidi ono što želi.“

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca: „Čija su to tolika luksuzna kola parkirana? Naših vladika. Došli su njima na Sabor“, odgovorio je pratilac. „O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!“ duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio: „Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.“

(Izvor: Stil.kurir.rs)